Два минута пре подбацивање лопте, сви у дворани стајали су на ногама, а на центру терена Небојша Илић уручио је црвено-бели дрес Матији Бећковићи, чувеном књижевнику и редовном члану Српске академије наука, али и великом звездашу.
Био је то чин набијен емоцијама који је подгрејао атмосферу на трибинама. Уследило је традиционално "поклапање" химне и Реал је одмах осетио моћ гротла Пионира.
Гротло које се није смирило до последњег секунда и које је гурало црвено-беле да играју до последње капи зноја. У пакленом ритму, у коме се налазе то им је било преко потребно.
Иначе, слика трибина је била боља него против Басконије, али опет нису све столице биле пуне. Као што је већ речено, није се то одразило на већ чувени амбијент и подршку. Ипак и да Црвене звезда није у игри за Топ 8, када долази најтрофејнији клуб Европе, дворана једноставно мора да буде крцата.
Већ прекосутра, када у Београд стиже Макаби, шанса је да се то промени. Да ли ће тако бити, остаје да се види. Али, сигурно да је Црвена звезда то заслужила. Као што је Дејан Радоњић заслужио овације са којима је дочекан приликом уласка на терен.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
