Један од највећих, за многе и први симбол југословенског фудбала осамдесетих година, иако заокружује шест деценија живота, дише црвено и црно-белим плућима.
Звездаше је увесељавао, улазио им под кожу, у домове, а онда их расплакао. Одлазак са Маракане у Партизан многи му нису опростили. И неће – никад!
Променио се није, стари вукови не мењају ћуд. Милко Ђуровски – мајстор за голове, дриблер до коске, голзабављач пред Звездиним „севером” и Партизановим „југом”, шаљивџија.
Директан је и данас, гађа у центар мете, без размишања да ли се мишљење некоме свиђа.
Из породичног дома у Миклавжу, предграђу Марибора, зборио је о Партизановом европском путу.
У прсте зна српски, а и холандски фудбал. Играјући за Гронинген оставио је траг и у земљи лала, каже, препознају га и данас у Амстердаму, Ајндховену, Ротердаму…
- Некад су моји омиљени дани били субота и недеља, одавно не могу да дочекам уторак, среду и четвртак, тад су Лига шампиона и остала европска такмичења. Кад играш добро заволе те људи, и Холанђанима сам ушао под кожу. Знам да ћете одмах да ме питате за недавни вечити дерби, пратим српски фудбал, наравно, то је моја земља, а Београд у срцу, заувек! Дерби, нажалост, нисам могао да гледам, јер није било ТВ преноса за Словенију, нервирао сам се због тога. За кога сам навијао? Немојте то више никад да питате, знају и врапци на грани да сам звездаш и увек ми је драго кад моји победе – осмехујући се, започео је Милко Ђуровски.
БИЋЕ ВЕЧЕРАС 2:0
Милко не воли да неко потегне приче о клађењу и кладионицама, али је радо пристао да предвиди исход вечерашње уткамице.
- Биће два разлике за Партизан. Двоумим се између четири цифре на семафору, ипак, прогнозирам 2:0.
Црно-белима из Хумске добро иде на европској сцени.
- Гледао сам све Партизанове утакмице, волим кад се радују и у свим клубовима из бивше Југославије, наравно, Звезда и Партизан су на првом месту. Рођен сам у тој држави, нећу сигуро да навијам за Французе кад играју Динамо или Хајдук, Сарајево, Жељезничар… У тој земљи сам растао. Маракана и Хумска улица су нешто посебно на свету, много сам прошао, али тако нешто нисам нигде приметио. Једино не познајем садашње играче у црнобелом дресу, рецимо, као прошле године.
Фејенорд је вечерас на супротној страни, испред голмана Поповића, Здјелара, Вујачића, Рикарда, Јојића, Марковића...
- Холандија из мог времена и сад, то је нешто као небо и земља, велика је разлика. Вероватно ни Ајакс не би био добро позициониран да нема нашег Душана Тадића у тиму. Фејенорд је увек у жижи, био је и у моје време трећи клуб, иза Ајакса и ПСВ Ајндховена, гурао се да буде између њих на табели и често му је успевало. Црвено-бели из Ротердама били су прваци. Црно-бели не смеју да их потцене, ипак, Партизану дајем велику предност, иако холандски клуб има заштитни знак у Европи. Велико је име на међународној карти и судије често умеју да му гледају кроз прсте.
ЧЕСТО СЛУШАМ РАДИО „МИЛКО”
Провео је у Холандији четири године, баш као и у Партизановом дресу.
- Разумем тај специфичан, холандски језик, али док сам тамо играо причао сам на енглеском. Драго ми је да сам оставио траг, да ни њих нисам разочарао, а колико ме воле и цене у Гронингену говори и то што су једној радио станици дали моје име. Радио „Милко” емитује углавном спортскомузички програм и слушан је не само у том граду. Често утипкам на интернету и волим да чујем шта се сад прича у Холандији о фудбалу. Лепо ти је кад останеш некоме у глави.
Свака друга Милкова мисао ишла је ка црно-белој страни Топчидерског брда.
- Партизан има бољу екипу и велике шансе да елиминише Холанђане, међутим, не смеш данас никога да спушташ! Шериф је најбољи пример, тукао је Реала усред Мадрида (1:0).
Да сте вечерас са „десетком” на леђима у Партизановом дресу...
- Размишљао бих само о једном – како да дам два гола! Ако фудбалер не може да игра у Холандији, за њега, бре, нема места – нигде! Играо сам неколико десетина утакмица против светских мајстора – Бергкампа, Давидса, Блинда, Ромарија, браће Де Бур, Клајверта, Кумана, Седорфа, голмана Ван Брукелена... У дубини душе осећам да холандска лига није јака као некад. У моје време играо се технички фудбал, мање се тукло. Цео свет сад више трчи, игра на резултат, а ни Холанђани немају одавно ту колону мајстора у копачкама.
Милко жали што неће бити вечерас у Хумској.
- Доћи ћу у Београд, полако, ускоро, ту код вас ми је најлепше, најбоље се осећам. Лако је вама, имате ту све, као што сам и ја у наше време... Вратимо се на Фејенорд, било је раније и много деце великих клубова у првим тимовима, као што је и код нас плејада Звездиних и Партизанових бисера облачила сениорски дрес. Чудно ми је ово такмичење, рекао бих да је копија Интертото купа, Партизан мора и данас и у Холандији за седам дана да игра храбро и нападачки, јер од брањења нема вајде. Даш гол више и то је све, али није лако. Ако их црнобели вечерас нападну, биће добро.
Свлачионица је у европским изазовима кључ успеха, потврђује Милко Ђуровски.
- Мораш да се спремиш за победу и радост мора да дође, све добијеш по заслузи! Тако је Звезда размишљала данима пред вечити дерби и шта се десило – 2:0. Не могу да схватим шта значи затворена игра, поготово у великом клубу?! Кад играш са једним шпицем не можеш да гарантујеш да ћеш победити трећелигаша. У моје време играло се отворено, са тројицом „горе”, онда се хватају сви за главу кад им дођу Звезда и Партизан у госте. Е, то је фудбал.
Црвено-бели из Ротердама биће посебна инспирација за једног од два српска представника у Европи.
- Партизан има дупло бољи тим, али мора да постоји и жеља да победиш ривала. Живео сам да се радујем и на утакмици против Бошка, рођеног брата. У фудбалу нема калкулација, није то математика, а поготово не физика и хемија. Да сам председник клуба отерао бих тренера кад би ми рекао да се играчи нису држали договора. Ми смо Балканци, најталентованији на свету, волимо забаву, такав нам је менталитет – завршио је Милко Ђуровски.
ИМАО САМ И ШАРЕНЕ ХЕЛАНКЕ
Умео је, нарочито у двомечу Партизана са Гронингеном, неколико пута и да залепи лопту за ногу – диван пријем, шут или асистенција, није било лека ни за ривала из Холандије.
Носио је, не само у тадашњим дуелима са Холанђанима хеланке и између осталог и по њима остао у сећањима наших љубитеља фудбала.
- Највише сам волео да се о мени прича због добрих игара и голова. Играо сам у највећа два клуба у Југославији, траку на глави никад нисам носио, а хеланке, па и то је саставни део фудбала. Ако ме питате где су, распродате су, имао сам их свих боја, па и шарене, а нисам једино црвенобеле. Носио бих их и данас у Хумској, хладно је. Загрејеш се фино, мишићи држе топлоту. Носио сам и исцепане фармерке, још у оно време, а видим да се и данас носе, па многи више од 20 година касне за мном – осмехнуо се Ђуровски.
Милко је увек хтео да буде другачији:
- Хтео сам да фарбам копачке у црвено док сам играо у Звезди. Лепо је кад људи причају о теби и о томе, пуно ми је срце кад помињу какве сам голове давао, да нисам много трчао, али да сам све знао на терену. Нисам био мајсторчина, био сам и остао једноставан, непоновљив. Волели су ме, људи ме воле и данас, поштују. Једном и више пута урадиш добро, то је урађено, упамћено.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
