Звезда није имала среће у Глазгову, али разлог пораза лежи у концепцијским грешкама

Пише: Никола Стаменић

Сручило се много малера на Црвену звезду у 90 и кусур минута борбе у Глазгову и невероватно после меча звучи податак да није дала гол, али површно би било приписати несрећним околностима главне разлоге за пораз од три разлике од Ренџерса.

Тачно је да је клуб са Маракане претио на гостујућем терену против јаког ривала као ретко кад у последње три деценије, али још тачније да је изгубио убедљиво због концепцијских омашаја у прављењу актуелног тима и континуираних грешака.

Оне су дошле као со на рану за пропуштено у врелини Ајброкса. Резултат је могао да буде далеко повољнији да се нису појављивали милиметарски офсајди и на то надовезао промашен пенал, али неискоришћени једанаестерац не може да се припише несрећи. Реч је о хроничном проблему Црвене звезде који тренер Дејан Станковић не успева да реши. Ко год је пробао, имао је и промашаје.

Нестварно звучи, а у пракси је тотално испод реномеа озбиљног професионалног клуба да је Црвена звезда од последњих 46 пенала (рачунајући и пријатељске мечеве и куп серије) искористила свега 29.

Процентуално гледано, промашује се сваки трећи од како је Станковић сео на клупу.

Катаи се временом наметнуо као најпоузданији извођач, давао је голове у дербију и против Браге са беле тачке, али је потом промашио у ремију са Радником из Сурдулице и сада у Глазгову.

Ћорке са 11 метара бележили су и Канга, Павков, Панков, Бен, Фалко, Иванић...

Проблем већ дуго постоји и не успевају на Маракани да га отклоне. Колико год звучало као обичан задатак, није једноставно реализовати једанаестерац у Глазгову и поготово после свега што се Катаију претходно десило кроз два поништена гола, али посматрајући ширу слику и чињеницу да и на званичним мечевима Звезда користи у просеку нешто мање од два пенала на три изведена долази се до закључка да оно што се догодило на Ајброксу није случајност.

Мораће Станковић да сагледа и зашто њега екипа слабо брани прекиде. Ераковић је поставио лопту на тацни Морелосу, а онда је код трећег гола Балогун надскочио чак тројицу противничких фудбалера.

Недопустиво је то за овај степен такмичења у Европи и написане су сурове казне. Звезда може да жали што добро офанзивно издање није имало ефекат на семафору, али у одбрани је било превише пропуста.

Драговић је, као и много пута од почетка сезоне, био једина светла тачка у дефанзивном квартету, а испоставило се да и да је заблуда одговорних у Црвеној звезди била да је Пићини достигао ниво да може да игра захтевну утакмицу као што је била ова на Ајброксу.

Време ће показати да ли Италијан може да се приближи некадашњем нивоу, али почетни утисци су прилично лоши.

Док се води полемика да ли је пенал за Ренџерс престрого скривљен не би смео да се занемари угао приче да Станковићев покушај да од Срнића у касној фази каријере направи централног везисту може да има добре ефекте на суперлигашком нивоу, али тешко и у осмини финала Лиге Европе.

Реаговао је баш као неко ко је већину мечева провео улазећи у противнички шеснаестерац, а не бранећи такве покушаје ривала.

Грешке су одвеле Звезду у (незаслужено висок) пораз, али офанзивна игра даје наду пред реванш. Рани гол и чињеница да се погодак у гостима не вреднује више отварају и очекивања да се може до чуда наредног четвртка. Овај тим заслужује да га у такву борбу поведе пуна Маракана.