Фахрудин Омеровић и Небојша Вучићевић провели су заједно пет сезона у Партизану. Вест о Ушкетовој смрти потресла је некадашњег голмана црно-белих, већ три деценије настањеног у Турској, са тренутном паузом у тренерском ангажману.
- Изненадила ме и много растужила вест да Вучићевића више нема. Ушке је био племенита душа, увек је био насмејан, расположен, ширио је позитивну енергију где год да се појави. Био је, једноставно, шармантна звезда на терену – прве су речи Омеровића у телефонског разговору за наш лист.
Опроштај са пријатељем и саиграчем изазива бројна сећања са дугогодишњег дружења.
- Ведар дух га је увек красио. Био је специфичан играч и човек. Тешко ми је да се сетим неке анегдоте везане за њега. Дошли смо у Партизан те исте 1984. Он је 1989. отишао у Француску, ја сам још остао. Није лако ни пронаћи праве речи у тужним тренуцима. Његова породица је сигурно у дубоком болу, упућујем јој изразе саучешћа. Нека наш Ушке почива у миру.
Иван Голац је као најбољу Вучићевићеву утакмицу за Партизан издвојио финале Купа СФР Југославије 1989. против Вележа (6:1).
- Сећам се, наравно те утакмице. Клуб је чекао на пехар купа 32 године. Обично кад је толико дуг пост екипа одигра сјајно у финалу. Потврдили смо да је тако. Одиграли смо изванредно, Ушке нам је са два гола отворио пут ка победу. Славље је било велико, био је то трофеј који смо жељно ишчекивали, још се играло и на нашем стадиону. Мостарци су имали сјајан тим са Кодром, Туцеом, Кајтазом, али им нисмо оставили ни промил шансе у финалу.
Тамо где је провео већи део Вучићевић је и завршио живот. Преминуо је од последица можданог удара у балону током играња малог фудбала са пријатељима.
- Ушке је био мајстор и на петопарцу, добро је градио лопту и зато је био успешан и на малом простору. Играо је мали фудбал и професионално у Америци. Нико није очекивао да ћемо га тако брзо изгубити, нажалост живот уме да буде непредвидив. Морамо да максимално водимо рачуна о здрављу, никад не знамо шта нас чека.
Дугогодишња јединица црно-белих и резервни голман репрезентације Југославије у време селектора Ивице Осима, упознат и са Вучићевићевом тренерском каријером.
- Знам да је био максимално посвећен фудбалу, водио је више клубова у Србији, радио и у иностранству, заиста је живео за најпопуларнији спорт. Чуо сам и да је сина усмерио ка терену. Многима од нас Ушке ће много недостајати – закључио је Омеровић.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.