Само се трудим да радим оно што се од мене очекује. Само покушавам да искористим прилику. Само покушавам да искористим своју висину и то што имам дугачке руке.
Само желим да помогнем тиму, на било који начин. Само... И „само” то ћете чути од Балше Копривице када га год упитате за његову партију.
Чак и када меч заврши са 14 поена, 13 скокова – седам у нападу – три рампе. За свега 21 минут у игри. Што су бројке са којима је завршио меч против Метрополитана. Што се њега тиче, није урадио ништа спектакуларно. Већ - „само”...
- Био сам фокусиран да ухватим што више скокова. Да одиграм одбрану и да донесем енергију екипи – причао је Копривица после утакмице.
Кад причамо о одбрани... Меч је почео рампом. Већ у првом нападу Метрополитана спречио је погодак Винса Картера. Ту сад можемо да поменемо и енергију. Јер то јесу потези који утичу све у дворани. Публику, играче... На све.
- То је нешто што покушавам да урадим у сваком нападу – не мењајући боју гласа додао је Копривица.
Ако му не прође, има „план Б“...
- Увек желим да на неки начин пореметим избачај играча, да он промаши. То је цео циљ. То је нека моја одбрана. Некад се деси да више пута одиграм на лопту и да онда лупим рампу.
Али – све ово што публика види на утакмицама, резултат је страшно доброг тренинга. Копривица је открио како то изгледа иза затворених врата Пионира, Арене или Хале спортова...
- Имамо три групе нас високих играча, па се сви ротирамо. Играмо доста један на један. Лесор, ја, Тристан, Смајли, Зек... Све четворке и петице доста играмо један на један на тренинзима и доста се „ударамо“. Навикли смо на ту врсту физикалија. Па кад дођемо на утакмицу, онда је много лакше јер смо већ навикли на фаулове и чврсту игру – каже Копривица.
Иако је после утакмице смирено причао, због оног „само”, на терену емитује потпуно другачију енергију. Подршка са трибина му очигледно доста значи.
Али, та веза је двосмерна. Он својим рампама и закуцавањима диже публику, а подршка навијача њему даје ветар у леђа. На то, Копривица каже...
- Публика је сјајна. Сваки пут кад играмо кући, они дају све од себе целу утакмицу да нас бодре. Захваљујем им се на томе. Много је лако играти овде, када нас они тако бодре. Чак и када си уморан, та подршка ти даје снагу да играш до краја. Све док не изађеш из игре. Да даш све од себе.
И заслужиш овације пуне дворане.
- Много ми то значи – признао је уз осмех.
У том делу приче додао је и...
- Од малих ногу сам навијач Партизана. Долазио сам на утакмице и сањао да ћу и ја некад доживети такве овације. Као што сам рекао, имамо најбоље навијаче у Европи...


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.