Да је срећа неопходна у животу и спорту, показало се у случају Елзана Бибића, рекордера Србије на 3.000 м (7:39,96). У сутрашње финале ушло је 15 од 34 такмичара.
Елзан је био 13. са 7:52,78, а неће се борити за медаљу. Зашто? Био је шести у другој од три групе. Даље су директно ишла четворица најбољих из сваког састава, уз три најбржа резултата. Овај други услов испунила је тројка из прве дивизије.
- Криво ми је што сам подбацио на првом великом такмичењу у сениорској конкуренцији и то пред домаћом публиком. Надао сам се пласману у финале, али та жеља остаје неостварена до наредног планетарног шампионата - причао је Елзан помало растројен.
Храброст се неки пут не исплати. Ушао је Елзан у окршај веома храбро. На запажање да је могао брже, само да није тактички погрешио и често мењао ритам, одговорио је:
- У трци је било доста гурања, као и промена ритма. Неке сам успео да испратим успешно, неке мање, што је резултирало петом позицијом.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
