Интервју недељом, Маја Гојковић: Србија ће се у Дохи поносити Теслом и Орловима

Александар Митровић је голом против Португалије одвео репрезентацију на Светско првенство, свим љубитељима спорта у нашој земљи донео неописиву радост и понос. А Србији и прилику да на највећем планетарном фудбалском скупу промовише и у другим сферама.

Са једном од таквих промоција упознала нас је Маја Гојковић, потпредседница Владе и министарка културе и информисања. Реч је о изложби посвећеној Николи Тесли, која ће се одржати у Дохи за време Мондијала.

Разговор о несвакидашњем догађају који је у фази припреме, преплео се са многобројним спортским причама, као и о додирним тачкама културе и спорта. Како је дошло до идеје о изложби?

- У једном чланку о припремама Катара за Светско првенство у фудбалу, мислим да је био у Илустрованој Политици, прочитала сам како су они највећи планетарни фудбалски догађај повезали са уметношћу. Сазнала сам тада да је Њена екселенција Шеика Ал-Маијаса Хамад Ал Тани, сестра катарског емира, купила велики број скулптура које ће красити Доху, уочи и за време Мондијала. Моје интересовање за спој фудбала и уметности у Катару некако се поклопило са посетом амбасадора Катара у Србији и разговора о развоју сарадње у области уметности. Питао ме је да ли имам предлог како бисмо најбоље представили Србију милионима људи који ће посетити Катар у том периоду. Како је Никола Тесла један од наших највећих брендова предложила сам да организујемо изложбу Музеја Николе Тесле о раду, делу и животу нашег великана... Врло брзо смо добили одговор да је Њена eкселенција заинтересована и сада се договарамо о свему. Очекујемо предлог у ком музеју би то било и да се договоримо око термина. Тражила сам да то буде око отварања Светског првенства, које је планирано 21. новембра, а да се затвори на дан државности Катара 18. децембра – открила је Маја Гојковић, додавши.

– Када сам тражила спону овакве личности са фудбалом дошла сам до податка да су бели дресови које тренутно носи наша репрезентација инспирисани Теслином муњом.

Таква поставка, у тренутку кад је пажња целе планете усмерена на Доху одлична је прилика за промоцију Србије?

- Велика промоција наше државе је и била циљ разговора са амбасадором. Заиста им хвала на прилици и понуди да се управо Србија кроз културу представи не само публици у Катару, већ и међународној јавности у целини. Унапред се радујем изложби, јер они имају фантастичне музејске просторе. Сада нас интересује величина простора, жеља нам је да имамо што већу поставку. Волели бисмо да прикажемо и оно што до сада нисмо, предмете које је Никола Тесла поседовао, који се код нас налазе у депоима због недостатка одговарајућег простора. Међу њима су кревет у ком је умро, као и бројна писма људи која су сведочанства времена кад је живео и радио у Америци. Привилегија нам је да је породица човека који спаја цело човечанство управо Београду оставила све ствари које је поседовао.

Много је примера у којима је спорт отворио врата за привредне контакте, касније и успешне послове. Садашњи пример Катара, али и мечева Денвера у Кливленду потврђују да спорт и култура иду „руку под руку”.

- Ова новина је добар пример и само почетак сарадње спорта и културе, као посебан део дипломатије наше државе. Култура је значајан део наше дипломатије, а истовремено и спорт има велику улогу у позитивном представљању наше земље у свету. Уосталом и фискултура је култура. Кад неко од наших спортиста освоји злато, сребро или бронзу ми то стављамо на наше друштвене мреже Министарства културе и информисања, јер део културе је и начин живота. Па и факултет се звао Факултет физичке културе, а некад давно спортски радници звали су се спортско-културни радници. Што се тиче сплета игара КУД наше дијаспоре на НБА мечу у Кливленду снимке сам више пута гледала. Заиста је изгледало величанствено, не само због тога колико значи нашој дијаспори у САД, већ и за сваког од нас.

Који спорт волите да гледате?

- Уз тенис који је опште српско опредељење, гледам кошарку. Идем на утакмице Звезде, уживам у тој атмосфери. Кад је Звезда у питању, није реч о навијању, већ љубави. Једноставно, Звезда се воли. Брат ме је тиме заразио, гледамо и навијамо. Све остале спортове гледам, али невољно. Кад брат окрене канал гледа се само спорт, тад ћутим и трпим. Од „осталих” дефинитивно издвајам тенис.

Због Ђоковића?

-  Да. Али, ту имам и једну породичну причу. Син мог брата, Срђан Гојковић почео је са генерацијом Новака и Виктора. Ишли су заједно на разне турнире, а Срђанови родитељи и ја као тетка вечито смо висили овде на теренима Макса. У то време сам упознала Новакову породицу, пре свих Срђана. Тако да Новака знам још кад је био мали. Љубав према тенису ми је дан данас остала. И наравно навијам за Новака. Најбољи је пример човека који се бави спортом, а који је толико тога позитивног урадио за лепу слику Србије у свету.

Осим њега, ко вам је омиљени играч, на пример из кошарке?

- Јокић дефинитивно.

Као и ви, Никола је из војвођанске равнице?

- Омиљен ми је због висине и равнице... – нашалила се Гојковићева и наставила.

– Млад је, диван човек, који с поносом носи славу и све што иде уз њу, а не одриче се никад свог порекла. Што је дивно. Свиђа ми се и што воли коње, једну од најплеменитијих животиња. Из старе генерације, јер сам ипак средња генерација, из времена кад нам је кошарка била све и кад смо уживали у великим победама – Мока Славнић, можда најбољи бек икада. Упознали смо се пре неколико дана и кад ми се представио, рекла сам: „Немојте молим вас да ми се представљате. Па, ко не зна ко је Мока Славнић!?” Због стицаја околности да ми је брат био директор ФК Војводина упознала сам и неке фудбалере. Један од његових најбољих пријатеља био је Синиша Михајловић. А као градоначелник Новог Сада имала сам дужност и привилегију да учествујем у организацији његове опроштајну утакмицу. Били су светски познати играчи и било је заиста дирљиво. Тад сам упознала Златана Ибрахимовића који је био изузетно симпатичан.

Да ли врхунске спортисте можете да упоредите са уметницима?

- Уметничко клизање је дефинитивно као класичан балет. Тако изгледа, а и оцене за дојам се дају за изглед на сцени, у овом случају леду. Па и синхроно пливање је за мене апсолутно права уметност. Али, и свака бравура било ког такмичара делује као право уметничко дело.

Колико бисмо могли да наше највеће спортисте искористимо за промоцију српске културе?

- Са министром иностраних послова направила сам споразум, заједно радимо овако дивне изложбе и презентације нашег културног наслеђа широм света. Неки мој идеал је да у наредном периоду направим једнак споразум са Министарством образовања и посебно са Министарством омладине и спорта. Да заједно радимо на што већем анимирању спортиста да обрате пажњу на културу и кад год су у могућности помогну развоју наше уметности, пре свега кроз представљање у свету. Свако њихово интересовање за било који део наше уметности било би од великог значаја – закључила је Маја Гојковић.