Орлови у трећем шеширу, против кога ће Србија играти на СП (жреб у 18 часова)

Дан ишчекиван више од четири године. Све очи фудбалског света биће у петак од 18 часова упрте у Доху, где ће се у свечаној сали хотела „Кемпински“ одржати жреб за Светско првенство у Катару.

За претходне шампионате састави група одређивале су се у децембру, мондијали су се играли у јуну и јулу. Енормно високе температуре током лета у земљи домаћину приморале су ФИФА да највеће такмичење помери за период од 21. новембра до 18. децембра

Церемонија жреба биће одржана први пут без три од 32 учесника, јер се последње три бараж утакмице (једна европска и две интерконтиненталне) играју у јуну.

ФИФА листа била је критеријум за одређивање састава група. Направљен је и изузетак због каснијих последњих доигравања, па ће последња три учесника бити сврстана у четврти шешир, иако је могло да буде другачије.

Такав расплет одговарао је репрезентацији Србије. Претила је опасност да Орлови падну у четврти шешир, али су остали у трећем што је сигурно повољнија варијанта колико год у табору нашег државног тима говорили да им нису важни противници у групи.

Док будемо ишчекивали ривале сетићемо се претходних жребова и светских првенстава, са жељом да нам се не понове Мондијали 2006. у Немачкој, 2010. у Јужној Африци и 2018. у Русији.

Неуспех на последњем шампионату за репрезентацију државне заједнице Србије и Црне Горе наслућивао се још кад је одређен састав група.

Аргентина и Холандија деловали су застрашујуће за нас, што је била и логична последица места у четвртом шеширу на жребу. Плави су такмичење завршили на последњем 32. месту.

Много смо очекивали и од првог учешћа Србије 2010, али су нам се снови распршили поново у групној фази, упркос историјској победи против Немачке (1:0).

Неуспеси у дуелима са Ганом (0:1) и Аустралијом (1:2) и даље су за већину нас несхватљиви. Општа је оцена да је тај тим са селектором Радомиром Антићем и играчким ведетама Немањом Видићем, Дејаном Станковићем, Миланом Јовановићем, Милошем Красићем био најбољи од ступања на сцену Орлова 2006.

Пре четири године у Катару Србија је одлично почела против Костарике (1:0), али нас је пораз од Швајцарске упркос вођству (1:2) вратио кући, јер Бразил није био тим за вађење (0:2).

Начин пласмана у Катар, без пораза на осам утакмица, са победом у Лисабону над Португалијом у одлучујућем мечу пробудио нам је наду да би предстојећи планетарни шампионат могао да буде најуспешнији за Орлове.

Компактан тим предвођен играчком легендом Драганом Стојковићем, добра атмосфера и тачно одређени задаци свих у фудбалској организацији уливају нам оптимизам.

Еуфорија је спласнула поразом од Данске (0:3) у пријатељској утакмици. Управо зато би припреме за Мондијал морале да буду боље него раније, квалификације морају да се забораве, јер је Србија и раније бриљирала на путу до светских првенстава, а онда приређивала разочарања.

Свакако ће бити битно и какав ће бити исход жреба. Није свеједно да ли ће се наши најбољи фудбалери намерити на најслабији Катар из првог шешира, или Бразил, Аргентину, Француску, Шпанију, на Немачку или Холандију, наспрам Мексика или САД из другог шешира.

Позитивно је што селектор Стојковић и играчи много више размишљају о себи, него о другима, али није сваки противник исте јачине и мало ко себи дозвољава кикс у прупној фази са три утакмице у односу на знатно дужи пут у квалификацијама.

Због тога ће нам се у Дохи указати тежина пута, што буде лакши то су шансе за успех веће. Нови подвиг попут славља у Лисабону није немогућ. Србија би тек у Катару могла да покаже да заслужује место међу водећим светским селекцијама, важно је да играчи верују у добре резултате, а терен ће показати колико је оптимизам базиран на чврстој основи.