Сусрет селектора Србије и Хрватске у Дохи, Далић: Не бих волео Орлове у групи (ВИДЕО)

Пикси се у холу срео са Златком Далићем, колегом из репрезентације Хрватске. Селектор Србије загрлио је Далића и поставио му директно питање:

- Реци искрено, да ли би волео Србију за противника у групи.

Стручњак са ореолом вицешампиона света из 2018. одлучно је одговорио:

- Не бих наравно. Не зато што не волим Србију, већ зато што имате одличан тим и опасну репрезентацију.

Пикси је затим упитао Далића ко би му био по жељи из првог шешира.

- Најбоље би било Катар. Само да не буде нека селекција из Европе. Волео бих да избегнемо Француску, увек су нам правили велике проблеме. Имена других ривала нису толико важна. Рачуница је јасна, ако хоћемо да прођемо групу, морамо да победимо две утакмице – рекао је Далић.

Селектор Хрватске изрекао је много похвала о нашим репрезентативцима:

- Сад сам баш рекао Драгану, оно што је Србија урадила у Лисабону заслужује сваку похвалу. Његовим доласком на место селектора променило се много тога, сада сте тврд орах за све ривале. Не верујем да ће било која велика репрезентација бити срећна ако добије вашу екипу. Слична је ситуација као са нама, имате много квалитетних играча у великим клубовима. Пикси је то лепо посложио и сада дефинитивно делујете као тим. Победити Португалију голом у 90. минуту као гост, својствено је само озбиљним селекцијама. Рекао сам и пред бараж за ЕП да бих више волео Шкотску за ривала него Србију. Видело се у Глазгову да сам био у праву. Шкоте смо лако отписали, а са вама би било далеко теже.

Стојковић и Далић су у хотелу „Кемпински“ седели у друштву Бранка Иванковића, хрватског стручњака, некадашњег селектора Ирана и Омана, тренера хрватских и арапских клубова.

- Пикси и ја имали смо сличан тренерски пут. Он је радио у Јапану и Кини, ја у Саудијској Арабији и Емиратима. После тога смо добили шансу у репрезентацијама својих земаља. Много тога нам се поклопило, наравно додали смо и нешто наше, резултати показују да смо на добром путу. Србија је сјајно играла у квалификацијама, ми смо такође били на висини задатка, мада смо, додуше, били у лакшој групи.

Златко Далић у разговору са члановима медија тима ФСС није крио да се дивио Драгану Стојковићу као играчу:

- Пикси је био легенда, један од најбољих југословенских фудбалера. Не можемо да се поредимо, ја нисам био ни близу његовог талента и каријере. Више сам био радник, просечан клупски играч. Никад нисам играо за репрезентацију и то ми је недостајало у моменту кад сам постављен за селектора. Зато сам се окружио Олићем, Ћорлуком и Манџукићем, сва тројица имали су фантастичне каријере и могли су много да ми помогну.

На питање да ли је Стојковић био бољи играч од Роберта Просинечког Далић је дао неодређени одговор:

- Роби је више био играч потеза. Онако, за душу. Пикси је био конкретнији. Обојица су били играчи топ класе. Можда је код Пиксија било више трке и енергије. Роби је играо за рају. Лажњак, дуга лопта, дриблинг. Сјајно су се допуњавали и били су одличан тандем. Додајте ту и Савићевића па видите какав се фудбал играо у Југославији.