Радоњић анализира сезону у Евролиги: Сам себи, постављам питање

Када је Ефес први пут промашио из игре, што се десило на готово невероватних два минута и 23 секунде пре краја прве четвртине, Црвена звезда је већ била у двоцифреном заостатку (27:16).

Импресивно отварање меча актуелног шампиона Европе, са 9-9 за два и 3-3 иза линије 6,75, није обећавало ништа добро.

Први промашај прославио је и Радоњић након чега се све променило и црвенобели су почели да се питају за дешавања на терену.

Висок ниво одбране, поени из транзиције, контрола скока и наравно велика енергија, осигурали су Радоњићевом тиму да до великог одмора истопи минус и дође до изједначења.

Црвена звезда је у наставку била боља, али класа Ефеса се све време видела. Испливала је и када је тројка Ларкина, на четири и по минута пре краја, донела гостима бег на 80:74.

Ипак, као много пута ове сезоне, црвено-бели су показали карактер, изборили фото финиш у коме је куцање Калинића, као један од најбољих потеза кола, постало синоним велике победе.

Црвена звезда срушила је још један велики тим у низу, Делије су поносно певале, али са кнедлом у грлу, враћајући филм на целу сезону, многа велика дела, сјајна издања, на лопту пропуштене прилике и све оне детаље због којих њихови љубимци неће бити део плејофа.

Те врсте помешаних емоција код Дејана Радоњића није било. То што је његов тим као 2017. завршио као први испод ТОП 8 црте сигурно га жуља.

Ипак, осећај задовољства био је далеко јачи. Поготово када је хладе главе, сагледао све што је екипа прошла од тренутка када се окупила, па до момента када је са скалпом шампиона Европе дошла до 14 победе.

А, то што се у табели не броје резултати Руса, никако не може да избрише велике победе у Санкт Петербургу и Казању. Истичући управо тај податак, трофејни стручњак је кренуо у ретроспективу кључних детаља, сада већ завршене, евролигашке сезоне.

- Веома сам задовољан. У новом систему такмичења, ово нам је други најбољи резултат у Евролиги. Оно што мене додатно радује, јесте што смо осим у пар мечева играли јако добро и препознатљиво. Управо против Ефеса у Истанбулу смо можда играли и најбољи меч, али га нисмо добили. Али, били смо јако конкурентни. Имали смо прилике, неке смо искористили, неке нисмо и завршавамо са 14 победа.

Са реченицом да је иза Црвене звезде јако комплексан и тежак припремни период, искусни стручњак је отворио и вероватно најболније теме на Малом Калемегдану, а то су повреде и снажан налет короне који је десетковао тим.

- Нисмо ни почели сезону, а већ смо имали озбиљне проблеме, имали смо велике ударе, сви знамо шта се десило са Вајтом и још неким играчима. У таквим околностима, први меч у Евролиги, против Фенербахчеа смо играли без петорице играча. Трудили смо се да играмо најбоље што можемо, показивали карактер, али и могућност да се адаптирамо на различите ситуације.

Истичући још једаном задовољство игром и резултатима, кроз егзактне податке, шеф струке црвено-белих је јасно дочарао са каквим проблемима се екипа суочавала.

- Играли смо 33 утакмице, а у чак 29 нисмо били комплетни. У шест смо били без једног играча, а у свим осталима са двојицом и више. Два пута били смо без четворице и једном без петорице. Када се сагледа та чињеница, начин на који смо играли и резултат који смо постигли, морам добро да размислим како да оквалификујем ово што смо урадили. Имали су и други повреде, али сложићете се да није исто када двојица фале нама или када фале Барселони или Реалу. Није то иста позиција.

Подсетио је Радоњић и на тренутак око Нове године када је корона избацила из строја чак десеторицу играча и практично прекинула све активности.

- У сред сезоне, играчи су од 12 до 14 дана били ван тренажног процеса. Било је јако тешко. Ако лежите толико дуго, како се осећате после тога. А, ми смо одмах ушли у тежак распоред. Били смо комплетни, али не у најбољем стању. Трудили смо да то превазилазимо и све то нас је довело до овог учинка. На крају, сам себи постављам питање, шта би се десило и како би то изгледало да смо макар по једног играча имали више у тим утакмицама, а било их је 29  -нагласио је Дејан Радоњић.