Затрчала се раширених руку, у заносу славља и узвикнула...
- И ово сам узела!
Да. Узела је и и „то“ што јој недостајало у генијалној каријери. А на „то“ што је „узела“ Јелена Брукс је ставила страшан печат. Почевши од маестралне партије у полуфиналу, до доста зреле игре у финалу. Радила је све што је требало, погађала када је Фенер претио.
И још нешто...
- Јеца ми сад у пролазу каже: „Госпођо, дошла си и освојила си Евролигу“ – узвратила је уз широки осмех Невена Јовановић. Она је летос стигла у Шопрон. Ово јој је био први фајнал-фор Евролиге у каријери. И одмах – титула.
ФАЈНАЛ-ФОР ЕВРОЛИГЕ
Финале
Шопрон – Фенербахче 60:55
За треће место
Авенида – Праг 71:59
Колико је то заиста велико, како је рекла, у том тренутку још није била свесна. Мада, док је на терену Улкер арене још трајало славље, мало ко је ту био свестан шта се управо догодило. А догодила се – историја. Шопрон је први пут постао првак Европе.
- Дуго смо чекале ово – додала је Јелена Брукс.
Еуфорију којој се препустила по завршетку меча, сада је сакрила из смиреног тона. И наставила причу:
- Дошле смо са неким ставом да имамо шансе, да није као прошле године, нема шансе, не можеш... Јер је ту био Јекатеринбург. Ове године је била већа прилика за освајање. И са таквим ставом смо и дошле овде.
Став који су „преточиле“ у страшну одбрану. Можда и најбољу ове сезоне.
- Ја сам веровала у оно да одбрана осваја трофеје – додала је Невена.
Сјајни бек је потом наставила:
- Ми смо неко ко је у том делу међу првима. Испоставило се да је то било довољно.
Него шта је. Како су само почеле утакмицу против Фенербахчеа, који седам минута није успео да погоди! Није претерано рећи да је то било савршено! Како је то било могуће, посебно у онаквом амбијенту? Одговорила је Јелена...
- Ми када одлучимо да играмо одбрану и када затворимо рекет... Држале смо Фенер на 55 поена. То је само доказ какву ми одбрану играмо. На обе утакмице је то било изузетно.
Ту је застала...
- Стварно немам речи. И то све играчице. Не само две или три. Све су биле сјајне. Договор је био да не одустајемо. Да све исто радимо. Ако дају кош, нема везе. Идемо даље.
И то се исплатило...
Сада могу да причају о доста доброј години. Која је почела освајањем злата у Валенсији, крунисана у Истанбулу новим пехаром.
- Нећемо да се жалимо – узвикнуле су у глас.
Невена смирено додаје...
- Остаје нам још првенство у Мађарској и онда можемо да сумирамо утиске.
И у Истанбулу подигла пехар
У Валенсији је као капитен Србије подигла пехар првака Европе. У Истанбулу... Пошто је од Тургај Демирел узела пехар намењен најбољем клупу Европе, капитен Шопрона Софија Фегивернеки се окренула, пришла Јелени како би заједно подигле пехар.
Израз страшног поштовања саиграчице, ни Јелену није оставио равнодушном.
- Већ годинама играмо заједно и имамо посебну везу. Ту смо једна за другу, шта год треба. Значило ми је много када се окренула и позвала ме да заједно подигнемо пехар.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
