Александар Јовановић, момак рођен у Сиднеју 1989. године, од оца Јагодинца, и мајке Паљанке, налази се у најужој групи новајлија на које селектор Анге Постекоглу рачуна по окончању трке за владара азијско-аустралијских простора.
– За сада је све у фази најава. Ништа више од тога... – уздржан је Јовановић у коментарима из Јужне Кореје.
Статистика и биографија сада већ искусног фудбалера брзо објашњавају вест са зеленог континента.
Лане је одиграо 31 утакмицу за Џеџу јунајтед, петопласирану екипу у шампионату Јужне Кореје, незванично најјачем домаћем клупском такмичењу у Азији. Постигао је гол и нашао се у најбољем тиму првенства.
– У октобру сам потписао уговор на још четири године. Презадовољан сам у Кореји, Џеџу је клуб са истоименог острва, насталог од вулканске лаве. Зову га Острво медених месечара, јер млади брачни парови овде долазе после венчања. Уз прелепу природу, одлично се осећам у друштву љубазних домаћина. Фудбалери уживају посебан статус, на прелепом стадиону, капацитета 40.000 места, Џеџу је готово непобедив.
НЕМА ДРУЖЕЊА КАО У СРБИЈИ
Кореју бије глас да је „тешка” за Балканце. Побијајући предрасуде, Јовановић истиче главни недостатак:
– Нема дружења као у Србији. Нико нема смисао за хумор као наш народ. Помало му и недостаје српска кухиња, иако сам се навикао на корејску храну. Острво Џеџу је туристичка атракција, с великим бројем ресторана медитеранског типа, па се лакше сналазим...
Свет је угледао у Сиднеју, а фудбалски проходао у војвођанској равници. На позив покојног Ивице Брзића стигао је на „Карађорђе”, али није му се дало да у Новом Саду остави запаженији траг. Селио се у Палић и Ветерник, да би се напокон скрасио на – Детелинари.
– Захвалан сам тренеру Драгану Гаги Радојичићу. Препознао је у мени играча од поверења и указао ми шансу. Памтим речи подршке његових колега, Зорана Говедарице и Небојше Вигњевића. С последњим сам сарађивао у Кули, одличан стручњак. Дане у Хајдуку памтим и по Зорану Осмајићу, човек завидног искуства, чијим венама тече фудбалска крв. Хајдук је у то време могао чудо да направи...
Сада већ угашени клуб богате традиције, збрисан с мапе пре 18 месеци, био је одскочна даска многим данашњим репрезентативцима.
– Сезону у Кули памтићу до краја каријере. Преселио сам се потом у Бангкок, са Теро Сасаном освојио треће место на Тајланду и заслужио позивницу из Јужне Кореје. Поново бих изабрао исти пут, много лепих тренутака доживео сам на Корејском полуострву. Џеџу је клуб у успону и верујем да ће уз јуриш на Азијску лигу шампиона у 2015. стићи и дуго чекани позив селектора – храбро је закључио Александар Јовановић, у чијој торби стоје још пасоши Србије и Босне и Херцеговине.
НАША КОЛОНИЈА ЗА ПРИМЕР
Српска колонија, традиционално, у Јужној Кореји броји од пет до седам чланова.
– Прошле сезоне овде су били Стевица Ристић, Филип Касалица, Сретен Сретеновић, Милош Стојановић и моја маленкост. Играли смо стандардно добро, како смо и навикли навијаче у Кореји. Кад се видимо, увек се дотакнемо и српског фудбала. Мораће и нашем најпопуларнијем спорту да крене – нагласио је Александар Јовановић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
