27 ТРОФЕЈА ДЕЈАНА РАДОЊИЋА - Навика освајања

Дејан Радоњић је у фебруару освојио 13. трофеј на клупи Црвене звезде, а укупно 27. у тренерској каријери, започетој сада већ давне 2005. у Подгорици. Ове сезоне водио је црвено-беле и до 14 победа у Евролиги (12 без поништених тријумфа у Казању и Санкт Петербургу), што је за две мање од плеј-оф црте, а што је други најбољи резултат црвено-белих у новом систему такмичења. Ближи доигравању били су само 2017. када су, такође под командом искусног стручњака, стигли до 16 тријумфа и завршили на деветом месту и то због лошијег међусобног дуела са Дарушафаком. Две утакмице пре краја лигашког дела АБА лиге, Црвена звезда је осигурала пол позицију, предност домаћег терена у шампионској трци и остварила директан пласман у полуфинале, где ће сачекати бољег из серије коју наредног викенда почињу Цедевита Олимпија и Игокеа.

Дакле оно најважније у актуелној сезони тек следи, али ускршњи празници, као и продужени предах који су црвено-бели добили, идеалан је тренутак да се са најуспешнијим архитектом успеха у историји Црвене звезде, направи ретроспектива урађеног, али и анализира оно што долази. Нажалост, на 20 степени, у предивном амбијенту тениских терена код Пионира где смо водили разговор, та прича морала је да почне са повредама. Оне су обележиле припремни период, почетак, као и ток досадашњег дела сезоне. Оставиле су тако дубок траг у свему што су црвено-бели урадили. Дејан Радоњић је често говорио о њима, а онда све мање и мање, иако су се муке смењивале као на траци. И тако све док са победом против Ефеса, Црвена звезда није ставила тачку на пут у Евролиги. Трофејни стратег је тада открио да на 29 од 33 утакмице у евро елити екипа није била комплетна. Да је на шест мечева била без једног, а на свим осталима без двојице или више играча. Два пута није било четворице, а једним и петорице. А, онда признао да је сам себи често постављам питање, шта би се десило и како би то изгледало да је у свим тим утакмицама, имао макар по једног играча више.

Управо због тога, разговор смо почели питањем - да ли га и даље мучи иста дилема?

- Одговора нема и неће га бити. И да постоји, био би чисто хипотетички - рекао је Радоњић чије гримасе су јасно говориле колико га цела та тема и даље боли.

Након кратке драмске паузе, речи су кренуле да навиру:

- Играли смо јако добро и остварили 14 победа, без тог једног меча са ЦСКА. Изузетно сам задовољан са свиме што смо урадили, а пре свега са квалитетом игре. Сем у ретким ситуацијама, у свим мечевима смо боли конкурентни. Сигурно ће се о овој сезони често причати и увек ће у први план изаћи та ситуација са повредама. Толико их је било, да не могу да се заобиђу.

Црвено-бели су имали доста тешких момената, а Радоњића смо питали да ли му је у неком тренутку свега било преко главе.

- Од прве прозивке смо били у проблемима. Припремни период је изузетно значајан, поготово са оваквим распоредом Евролиге, где касније нема простора за тренинге. Зато је кључно да екипа у пред сезони изгради многе битне ствари. А ми смо почели без двојице играча, онда је број повреда растао. Одразио се то на квалитет и интензитет рада, а онда смо први меч дочекали без чак петорице - рекао је искусни стратег.

Током сезоне број повреда је растао и смањивао се, али скоро све време неко је био ван тима.

- Сваки проблем, доносио је нова ограничења и померања. Ипак, најлакше је кукати, а од тога нема ништа. Када сада размислим, можда о највише ми је сметало што је свака анализа морала да почне са причом о повредама. Толико ствари се накупило, да је то постао главни фокус. 

Не желећи да враћамо филм на причу о појединачним мечевима или боље рећи пропуштеним шансама толико жељени искорак, Радоњића смо питали шта је све потребно да Топ 8 постане реалан циљ Црвене звезде, при томе знајући да новац игра бити улогу, али далеко да је пресудна.

- То је сувише комплексна тема, а најкраће речено, неопходно је направити искораке у много сегмената. У овој сезони то није било реално, па чак и да није било толико повреда. Као што сам то рекао на почетку, али и сада исто сматрам, логично је било да као приоритет поставимо већи број победа него прошле сезоне, када их је било 10. Тај циљ смо остварили и сада на томе треба градити.

Колико времена је за то потребно, били је питање које се наметнуло само од себе.

- Надам се да би то могло да се догоди већ следеће сезоне.

Упркос повредама и оптерећењу, резултат у АБА лиги није трпео. Црвена звезда ће у доигравање ући са првог места, као што је то готово увек био случај када је Радоњић био на кормилу. Омогућило је то црвено-белима да уз предност домаћег терена лакше траже пут до шестог АБА трофеја. Против кога ће у ту трку кренути, то тек треба да се види. Али то не смета навијачима да већ увелико причају о вечитом дербију у финалу. Што се последњи пут догодило 2013. на фајна фору у Лакташима, непосредно пре доласка Радоњића на кормило црвено-белих. То финале је изгубио, али црвено-бели су уласком у њега већ извадили карту за Евролигу. Отварајући причу о АБА, шеф струке црвено-белих је истакао:

- Грађење резултата у Евролиги, у ситуацији када је паралелно такмичење важније за перспективу клуба, изузетно је незахвална позиција. Није нимало лако наћи начин да на оба фронта будеш довољно добар, да у тако огромној потрошњи, имаш све што је потребно како би све време задржао највиши ниво. То сигурно утиче на квалитет игре. Али, испунили смо први циљ, са минималним осцилацијама. На првом смо месту и са те позиције улазимо у плеј-оф.

Ове сезоне, шест екипа је ушло у шампионску трку. Вечити ривали директно у полуфинале, за шта Цедевита Олимпија, Будућност, Игокеа и ФМП морају да разигравају.

- Очекујем јако интересантан плеј-оф, добру кошарку у којој ће публика уживати - кратко се надовезао трофејни стручњак.

Прва препрека за црвено-беле биће Цедевита Олимпија која се налази у сјајном ритму или Игокеа, као прошле сезоне. И док сви причају о судару вечитих, Радоњић другачије поставља ствари.

- Прагматичан сам и знам да у доигравању неће бити лаких мечева, без обзира ко нам био ривал. Наш примарни циљ је сада да што спремнији уђемо у полуфинале. А било какво предвиђање је погрешно и само може да буде погубно. Идемо корак по корак, па да видимо шта и како ће да се дешава.

Када је Радоњић први пут преузео Црвену звезду у свлачионици су га сачекали Бранко Лазић, Лука Митровић и Марко Симоновић. Они су и сада ту, као и многи други са којима је сарађивао и стекао навику освајања. На питање, колико ће то значити у ономе што следи, Радоњић каже:

- Надам се само да ће то наше искуство и заједништво имати позитивне ефекте. А, да ли ће тако бити, остаје да видимо - рекао је Радоњић и додао: - Тешке ситуације које смо имали током сезоне, од свих су захтевале додатни напор. И сада се надам да ћемо све то ставити у службу резултата.

Након реченог, за крај се наметнуло се и питање, колико је тешко или лако сарађивати са играчима са којима се зна у душу.

- Различита су искуства. У екипи је доста момака са којима сам већ сарађивао и освајао трофеје. То сигурно доноси доста олакшавајућих ствари, наравно уз врло јасан и професионалан однос - истиче трофејни стручњак.