ПРВИ ПУТ СЕ СА ТРИБИНА ЧУЛО "МАМА, МАМА" - Бојана: Сам утисак да је Реља ту и да ме гледа...

Чуо се на разгласу позив на гејт за Француску, али не може се означити крај сезоне док се не сумирају утисци за Спортски журнал. Велики је шампион 34-годишња Бојана Дрча која се после десет година вратила на место успеха и обукла Звездин дрес спремна да поново донесе срећу, те обогати црвено-белу ризницу са још два трофеја. Иако ниједан почетак није лак, време је учинило своје и мисија је вешто реализована.

- Било је изазовно то што сам се вратила и што сам ту са младим, врло талентованим девојкама. Најлепше ми је што сам била код куће. Пријало ми је, али не могу да кажем да је било лако. Требало ми је времена да се навикнем, поготово док нисам ушла у форму. На почетку сезоне се ни са лоптом нисам добро слагала, али на крају свега сам врло задовољна и била је то једна од најлепших такмичарских година. Наравно, дупла круна је шлаг на торту.

Црвена звезда је у финалу Првенства имала тежак задатак. Са друге стране терена стајао је Уб, прошлогодишњи првак, али чини се да има истине у оној чувеној да је теже одбранити титулу него је освојити први пут.

- Финална серија је била она права, није било лако. Могуће је да смо се опустиле после првог меча и победе, можда рано рачунале да ће исто тако бити и на наредном. Уб је одиграо две сјајне утакмице после тога и победио нас 0:3, све се преокренуло. Схватиле смо да ипак треба да се помучимо.

Звезда је 2010. и 2011. године објединила оба пехара са Бојаном у саставу која је постала синоним за дуплу круну. Црвено-беле су се попут Феникса вратиле на терен и продужиле серију, а награда за предан рад током читаве сезоне стигла је у најважнијем тренутку.

- На четвртој сам веровала, као и свака од девојака, да ми то можемо и да ћемо ући у пету утакмицу. Ниједног тренутка нисам сумњала, а навијачи су нам били ветар у леђа. Желели смо да имамо шансу за освајање пехара. Кроз целу сезону смо играле добро и имале проблема са повредама, вирусом, као и друге екипе, али од почетка смо веровале да Звезда треба да се врати у сам врх српске одбојке. На крају смо у томе успеле, потпуно заслужено.

Потврда да се Звезда сигурним корацима враћа на трофејне стазе, стигла је почетком марта у финалу Купа. Железничар из Лајковца, добро познат противник који је 2018. и 2019. године зауставио екипу из Љутице Богдана на корак до пехара, савладан је 3:1.

- Волим кад је сала пуна, а у Лајковцу је организација била феноменална. Када смо дошле, играли су Партизан и Млади радник, било је бучно. Лепо ми је да играм пред пуним трибинама, све то подиже адреналин и имам додатни мотив. Биле смо доминантне у том финалу. Кад се сетим прва два сета, Железничар није могао ни да нам приђе ни на пет поена разлике. Ушле смо потпуно мотивисане и сигурне да можемо. Свака од нас је имала жељу да се трофеј врати у Звезду. Говорила сам да је ово трећа срећа и тако је и било.

Бојана је била прави виртуоз на мрежи током читаве сезоне, цртала је као прави уметник по терену. Иако је у финалу проглашена за најкориснијег играча, у први план истиче тим.

- Све је то дивно, наравно да је пријало, али не рачунам да је то само моје. Заслуга је целе екипе, све те девојке су са мном изгарале на терену да вратимо трофеј у Београд. Најбитније је оно што се екипно уради.

Хоће ли предати капитенску траку или ће бити један од носилаца игре и наредне сезоне, одлучиће пошто се слегну утисци.

12 пута подизала је пехаре у клубoвима

11 медаља освојила је у плавом дресу

11 индивидуалних признања припало јој је до сада

- Још увек не знам. Ништа нисам договорила ни са Звездом, ни са неким другим. Није дефинитиван ни останак ни то да ћу отићи. Ова сезона ми је протекла лепо, поготово та дупла круна која ме је пратила и претходних година у Црвеној звезди. Уживам у томе, па ћемо видети шта ће бити.

Посебну чар имала је ова сезона за Бојану која је врло привржена породици. По први пут се са трибина на Бањици могло чути „мама, мама“.

- Много је леп осећај. Реља није толико долазио на гостовања, можда је био на пар, али у Београду је био на свакој утакмици. Кад уђу у салу и кад их видим, скроз сам мирна и могу да почнем, а они обично дођу током загревања. Пресрећна сам што сам ову сезону провела у Звезди и уз своју породицу, било ми је јако лепо. Сам тај утисак да је Реља ту и да ме гледа на утакмици, иако можда није био свестан шта се дешава, много ми значи. Волела бих да расте уз то да сам још увек на терену, срећна сам. То је оно чему се увек враћам, најлепше је кад смо на окупу.

Са друге стране медаље:

- Није лако када си мама, дете зна и да се пробуди у 5 ујутру. Између тренинга немам времена да се одморим, али уз добру организацију и велику жељу све је изводљиво.

Безрезервне подршке не мањка у спортској породици Дрча. Супруг Лука био је професионални кошаркаш, а од 2016. године када се упознао са Бојаном верни је навијач на свакој утакмици, али и ветар у леђа пре изласка на терен.

- Бавим се спортом који волим, а то изискује много разумевања. Имам моменте да дођем кући љута, али увек је ту да поприча са мном. Подршка никад није изостала, има прави савет у сваком тренутку, верује у мене. Интересантно је да делује хладно, али кад год га питам шта мисли, побеђујемо ли, увек је јасно – да. Потпуно је сигуран и у мене и у екипу. Много ми значи што имам таквог човека поред себе.

Део је тима одабраних новог селектора Србије Данијелеа Сантарелија за Лигу нација. После четири године браниће боје наше земље, а не крије да је фокус на Планетарном шампионату које ће се одиграти од 23. септембра до 15. октобра у Холандији и Пољској.

- Нисам се никад опростила од репрезентације. Била је Корона, па сам затруднела, али имала сам жељу да се вратим. Ту сам, мислим да нећу играти све, али сам отворена за Лигу нација, не прекоокеанске летове, али бићу ту за све ближе утакмице. Приоритет ми је да будем део екипе за Светско првенство, али спремна сам да помогнем и пре.

Последњи наступ у дресу Србије забележила је 2018. године када се попела на кров света. Симболично, враћа се потпуно спремна да сачува трон.

- Било би лепо да се одбрани злато. Нова је енергија, тренер, доста млађих играчица је на списку. Мислим да ће бити добро, као и увек. Србија је у самом врху светске одбојке, то не доводим у питање.

Већ се осећа празнична атмосфера у дому породице Дрча. Отиснула се Бојана пут Азурне обале на заслужен предах, али стиже у право време да радост подели са сином Рељом.

- Омиљени празник ми је Божић и тад највише волим да сам са породицом. Док сам играла у иностранству било ми је битно да се то бар обележи. Ускрсу се радујемо, бака је са Рељом у Београду, а мама и тата стижу на традиционално куцање јајима – са осмехом је закључила разговор Дрча.