Владан Спасојевић (41) полако приводи крају успешну играчку каријеру коју је започео у Трепчи из Косовске Митровице. Са непуних 16 година дебитовао је за понос севера Космета, а после три сезоне прешао у Бане из Рашке, тад успешни друголигашки клуб у којем је провео пет година.
- Прва играчка, логично, била је фудбалска лопта. Сећам се првог тренинга у Трепчи, велики број талентованих клинаца, а ја најнижи међу њима. Први тренери, Драган Гавриловић и Срба Антић били су прави педагози и то ми је дало подстрек да тренирам. Са непуних 16 година дебитовао сам за први тим Трепче, имао сам страшну трему, али кажу да сам, иако најмлађи, био један од најбољих на терену – почео је причу Спасојевић.
Велики број клубова је показивао интересовање.
- Желели су ме из бројних клубова, али сам одабрао да пређем у Бане из Рашке, како због тима који је обећавао, тако и због близине дома, јер сам везан за породицу. Бане је био хит Друге лиге група Запад и били смо близу пласмана у елиту, али је 1999. било то проклето бомбардовање... Сезона је прекинута, па су се Сутјеска и Борац из Чачка преселили у виши ранг, као две првопласиране екипе у тренутку прекида. Остао је жал што нисмо остварили највећи клупски успех. Тад је и лајковачки Железничар био тим за поштовање, такође је имао шансе да се нађе међу суперлигашима.
Каријера је даље текла.
- После пет сезона у Бану прешао сам у чачански Борац, где сам такође остао пет година. Потом сам две године провео у Јагодини, па се отиснуо у Кошице и онда вратио у српски фудбал, у Нови Пазар. Наишла је селидба у Младост из Лучана, па у Колубару, где сам провео четири сезоне, да бих зелено-црни мењао за плави дрес ТЕК-а. Ове зиме сам стигао сам у „Димитрије Туцовић” из Шушњара код Лазаревца.
Спасојевић је у фудбалски споменар уврстио и утакмице у елитном такмичењу.
- Уписао сам близу 200 суперлигашких мечева и постигао 20 голова. Најуспешнија сезона за мене је била 2004/05. у Борцу из Чачка. Могу се похвалити да сам се на четири узастопна меча уписао у листу стрелаца и то тако што сам дао голове Партизану, Црвеној звезди на Маракани, ОФК Београду и Сутјесци у Никшићу. А, сви поменути београдски клубови су те сезоне били на европској сцени!
Посебно памти играче.
- Ако кренем од Бана, онда су то Владан Ђоковић и Миланко Рашковић, сјајни нападачи. У чачанском Борцу свакако се издвајао Бобан Дмитровић, прави вођа на терену. У Јагодини сам играо са Перицом Огњеновићем, који је сјајан човек, а био је ту и Милан Бојовић. Били смо тројка од које су стрепеле све суперлигашке одбране.
Успешна каријера ближи се крају.
- Са сетом могу рећи да размишљам да окачим копачке о клин. Можда буде још једна сезона у „Димитрију Туцовићу”, јер су у клубу млади и амбициозни људи који желе да наредне сезоне појуре Зонску лигу Београда. Ако им будем потребан, одложићу пензију – уз осмех каже Владан Спасојевић.
Огњенов сам највећи навијач, али се нећу мешати тренерима
За наследника Огњена кажу да је талентован.
- Радује ме што показује интересовање. Тренира у Школи фудбала Калимеро коју предводи Дарко Стојановић, некадашњи фудбалер Колубаре и бивши судија Супер лиге. Тренира га Лука Лазаревић, сјајан педагог и добар фудбалер, завршио је ДИФ. То је добра средина за почетак каријере. Бићу његов велики навијач, има моју огромну подршку, али се нећу мешати у рад тренера, јер то је погубно за младе играче. Сам ће трасирати каријеру, а почетак је обећавајући - каже популарни Спака.
Каљење уз плејаду познатих тренера
Сарађивао је и са познатим тренерима.
- Поред мене био је велики број сјајних и доказаних тренера, почев од Славенка Кузељевића у Бану, па онда Миодраг Гроф Божовић, Радован Ђурчић, Младен Додић, Милован Рајевац и Михаило Мики Ивановић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
