ЗЛАТНИ ЈУБИЛЕЈ - Кад свеци марширају

У старијем друштву које је запосело централни сто престижног београдског ресторана мало ко од присутне млађе гарде могао је да препозна некадашње спортске асове на чије појављивање су девојке вриштале, а навијачи противничких екипа чупали косе.

Играли су у доба када се рађала звездоманија и појављивали се први часописи у боји. Били су јунаци неког новог доба, када су социјалистичке стеге устукнуле и попустиле пред фармерицама, мантилима, ролкама, рокенролом… Mодом западног света. Кад је омладина велике Југославије ишла у Трст на кафу.

Фоторепортери, камере, севање блицева наговештавали су да се догађа нешто свечано. И изузетно. Да су људи према којима су упаљени рефлектори неке важне фаце, или су то барем некада били. Загрљаји, пољупци, руковање сведоче да су били екипа. И то каква.

Кошаркаши Црвене звезде јуче 27. априла су обележили 50 година од освајања титуле шампиона СФРЈ победом у продужетку над сплитском Југопластиком. На крају лигашког дела оба тима имала су исти број бодова, о наслову и првом пехару листа Политика одлучивала је мајсторица на неутралном терену, црвено-бели су предлагали Сарајево, жути Љубљану. Нису многли да се договоре, пресудио је жреб. Најстарији љубитељи кошарке кажу да је то била најнеизвесније Првенство Југославије икада.

Ц. ЗВЕЗДА – ЈУГОПЛАСТИКА 75:70 (67:67)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Ракочевић, Лазаревић 12, Сарјановић 6, Пешић, Цветковић, Латифић, Капичић 8, Симоновић 20, Вучинић 15, Жугић, Павловић, Славнић 14.

ЈУГОПЛАСТИКА: Петерка 6, Грашо, Мановић 10, Шкарић, Д. Тврдић, Мацура 7, Р. Тврдић 14, Л. Тврдић, Шолман 16, Крстуловић, Пруг, Сканси 17.

Остаје записано да је кош за изједначење Звезде у регуларном току утакмице постигао Зоран Славнић, који ће 1973. дебитовати у плавом дресу и бити један од носилаца највећих успеха наше кошарке у наредних десет година. Док обилази око столица на којима седе бивши саиграчи као некад око противника, питамо га да ли се сећа нечега:

- Ма где се сећам, толико тога је било – каже док климањем глава потврђују Горан Ракочевић са томпусом у устима и Зоран Латифић, уз ненадмашног Љубодрага Симоновића и Тихомира Павловића спољна линија шампиона. Са овог дела стола лете жаоке ка осталима, бивши бекови и даље су најтемпераментнији, жиле куцавице екипе. Врцави… Славнић изгледа као да је јуче престао да игра, држи банку као пре 50 година када су се кретали по његовим замислима.…

У комшилуку су им центри, Мостарац Драгиша Вучинић који је са 202 цм био 13 година чувар рекета Звезде, и даље академски озбиљан, Љупче Жугић и Жарко Копривица који ће стићи из Прокупља годину дана касније.

Преко пута су крила, стрелац без мане Драган Капичић, такође репрезентативац, америчког полухорога, власник једног од првих кафића у Београду и бивши председник КСС, доктор медицине Иван Сарјановић, снажни Пироћанац Зоран Лазаревић, повучени Божидар Пешић, изгледа као да је управо сишао са корица модног журнала… Недостаје капитен, легендарни Цвеле, директор ФК Црвена звезда из Барија, Владимир Цветковић.

У врху стола су Братислав Ђорђевић, иницијатор и организатор окупљања, тренер ове шампионске екипе, технико Мишко Прелевић, гост из Партизана Радован Бата Радовић… Ту је и актуелни директор Црвене звезде, Милан Дозет, који је само слушао приче о овим великанима. Са публицистом Жарком Дапчевићем донео је дресове шампионима као успомену на овај дан.

Прелевић у краткој уводној речи, каже:

- Освојили смо титулу на паркету Тиволија, где је Југославија две године раније постала шампион света. Тако смо ми из Звезде били шампиони земље светских првака.

Ђорђевић који је само три године био старији од настаријег играча, Цветковића држи здравицу. Захваљује се свима, диже чашу и пита Славнића шта пије:

Мока показује чашу са водом и одговара:

- Забрањивао си нам и кока колу, а види сад.

И узимао стипендије – додаје Ракочевић кроз грохотан смех, једини преостали пушач међу шампионима.

Није се причало много о мајсторици и страшним Сплићанима, Скансију, Шолману и Тврдићу који су пре тог меча изгубили од Ињиса са 70:69 у финалу Купа шампиона. Изгубила је и Звезда неки дан раније у финалу Купа купова од Симентала из Милана у Солуну са 74:70.

Дакле, у мајсторици за првака Југославије играли су финалисти два најјача међународна такмичења. При томе наши су били без странаца… Толико о квалитету, некад и сад. И о томе где смо некад били.

Више се распредало о томе шта је та генерација пропустила да освоји. Два пута је застала у полуфиналу Купа шампиона пред препреком званом ЦСКА Москва.

- Тада није постојао фајнал-фор, да јесте ми бисмо четири пута били на њему. Освојили смо само један трофеј у Купу купова 1974. против Збројовке (једини међународни у клупској историји, п.п.), а реално је било да смо их узели сва четири – не оставља дилему Славнић.

- Имали смо само Вучка испод коша, недостајали су нам високи центри – жали Гоге Ракочевић.

Мока се обраћа центру Вучинићу:

- Како си сјајно одиграо друго полувреме против Реала, нисмо могли да дамо кош, само сам ти спуштао пасове у рекет и чини ми се да си слободна бацања шутирао 10-10. То нас је извадило. Јел' тако Бато – каже Мока тренеру.

- Ма сећам се утакмице у Мадриду када је Ракочевић дао 26 поена, то му је био меч каријере – каже Бата.

- Дао сам 22 – исправља Гоге.

Помињу Лазаревића, његових 12 поена у финишу мајсторице, осам у продужетку. Сећаш ли се Лазо? – питају.

Лаза клима главом, уз жамор и одобравање осталих. Нестпљиви су да кажу шта им је на души, зажелели су се прича о њиховој младости. Дуго се нису видели. Мока прецизира, неке и 15 година.

Бата, по принципу једном тренер увек тренер, окупио их је као пре 50 година за можда и најнеизвеснији меч у историји наше кошарке. У којем су тријумфовали.

- Надам се да ћемо се видети и за наредни јубилеј – поручио је пун оптимизма учитељ ученицима.