Саничанин: Вероваћемо до последњег минута

Синиша Саничанин летос је појачао редове Партизана и врло брзо је постао стандардан штопер црно-белих. Репрезентативац Босне и Херцеговине одиграо је 14 од 16 европских утакмица за тиму из Хумске, док је у првенству био на терену 24 пута, једном и у Купу Србије. 

Сезону која се ближи крају бивши играч Војводине и Младости из Лучана окарактерисао је као успешну, иако није задовољан док се Партизан не врати на прво место.

- Још смо у борби за титулу и куп. Нисмо задовољни што смо други, иако цело првенство играмо добро – каже Саничанин.

Заостајете два бода, а до краја шампионата су остала још четири кола. Верујете ли да је титула достижна?

- Наравно! Вероваћемо до последњег минута. Даћемо све од себе да победимо све утакмице до краја, али не зависи све од нас.

Који тим би могао да саплете Црвену звезду и погура вас у борби за трон?

- Из кола у коло се надам да ће неко савладати црвено-беле. Желим да останем позитиван и верујем у титулу, с друге стране и ми морамо да остваримо стопроцентан учинак до краја првенства.

Направили сте успешне резултате на европској сцени, играли у осмини финала Лиге конференције. Жреб вам није био наклоњен у квалификацијама, у плејофу сте играли против Санта Кларе, а ваш гол вас је одвео у групну фазу. Какав је био осећај бити јунак тако важног меча?

- Није мала ствар доћи до осмине финала Лиге конференције. Гол против Санта Кларе је много значио мени и екипи. Фантастичан је осећај постићи погодак на домаћем терену, вредан пласмана у групну фазу европског такмичења.

Где сте почели да се бавите фудбалом, како сте уопште завршили на терену?

- Било је толико давно да се и слабо сећам. Имао сам шест година, отац ме је водио на тренинг и од тада нисам ниједан прескочио. Одмах сам се заљубио у фудбал.

О ком клубу сте као дечак сањали да ћете играти?

- За разлику од остале деце, нисам маштао о великим клубовима. Увек ми је било битно само да изађем на игралиште и по читав дан да играм фудбал. Желео сам да се опробам у Бундеслиги, али нисам имао фаворита међу немачким тимовима.

Како сте реаговали кад сте чули да је Партизан заинтересован за вас?

- Предиван је осећај кад тако велики клуб жели да вас доведе. Одмах сам себе видео у црнобелом дресу, у борби за титулу. Партизан је највећи клуб у Србији. Знао сам да ме чека много изазова и тешких ситуација, али наравно далеко је више лепих момената.  

Како вам је било првих дана у Хумској?

- Доста сам се брзо адаптирао на нову средину. Упао сам у собу са Бојаном Остојићем и Филипом Холендером, стварно феноменалним момцима. Сјајно су ме дочекали, као и сви остали саиграчи. Од почетка сам се осећао као код куће, што је, наравно временом бивало све боље.

Какви су као цимери Остојић и Холендер?

- Одлични, заиста немам шта да им замерим, како њима тако и осталим играчима. Управо је атмосфера у екипи допринела добрим резултатима, поносан сам на саиграче како смо изнели читаву сезону.

Стандардни сте у последњој линији одбране репрезентације Босне и Херцеговине, колико вам значи што сте део државног тима?

- Феноменалан осећај је носити дрес националне селекције. Кад играш за репрезентацију знаш да си међу најбољима у својој земљи. У Босни и Херцеговини сам у друштву великих играча, што ми много значи. Састајемо се са најјачим противницима, попут Француске, Холандије, Италија... Репрезентација ми је додатно искуство, у њој растем као играч и човек.

Како изгледа делити свлачионицу са Миралемом Пјанићем и Едином Џеком, играчима са огромним искуством из великих европских клубова?

- То су људи од крви и меса као и сви ми, иако се не чини тако кад их гледате на телевизији. Реткост је за играче са таквим каријерама да су толико чврсто на земљи. Понашају се нормално, не лете високо. Кад сам дошао у репрезентацију сјајно су ме прихватили.

Следеће велико такмичење је Светско првенство у Катару. За кога ћете навијати, обзиром да се ваша репрезентација није квалификовала?

- Навијао бих за Италију да се пласирала. Како Азура неће бити на Мондијалу, волео бих да га освоји Холандија – закључио је Саничанин.