Тог шестог фебруарског дана стигао је позив који се не одбија. Ни погоршано здравствено стање у тим тренуцима није изменило ситуацију, која је једноставно налагала да се проф. др Петру Веселиновићу поново укаже прилика руковођења Радничким 1923, најпопуларнијим клубом у Крагујевцу.
Био је то други долазак овог спортског радника на „Чика Дачу“, где је као челник био током једног дела 2015. године.
Јачање Економца
Економац је на путу стабилизације у свим сегментима. Богатство у виду одличног играчког кадра у плану је да се ојача надоградњом и осталих структура.
- Очекујем током лета сарадњу са два јака спонзора с циљем да се вратимо на некадашње стазе успеха. Желимо играње у елитном такмичењу, знамо сви каква је атмосфера била у „Језеру“ када су долазили Рикардињо и остале светске ведете футсала. Очекујем да се укључимо у борбу за титулу, да овај тим буде по узору на претходне генерације. Примарно је да задржимо овај кадар и ангажујемо најмање тројицу добрих играча, по могућности оне који су поникли или већ играли у Економцу - јасан је проф. др Веселиновић.
Тада је клуб био на ивици опстанка, али проф. др Веселиновићу пошло је за руком да постигне политички консензус, као најважнијем потезу на путу спасавања вољеног клуба већине Крагујевчана. Организационо и финансијски ситуација је била релативно стабилна, али последње место стварало је неспокој.
- Задавало је много главобоља и непознаница. Уз мене, стигао је и нови стручни штаб, пред свима нама био је велики изазов. Корак по корак, успели смо да убацимо светло у тунел, још смо далеко од циља, али сада није све тако црно. Има још да се игра, верујем да ћемо постићи циљ и јавности Крагујевца приуштити задовољство да у новом првенству, али и наредним гледа суперлигашки фудбал на, верујем, и новоизграђеном стадиону - истакао је генерални директор елитног клуба из највећег града Шумадије.
Оно што даје специфичност причи проф. др Веселиновића јесте да упоредо обавља и функцију председника КМФ Економац, најтрофејнијег у граду и на футсал сцени Србије. До пре извесног времена ни у табору „студената“ нису цветале руже...
- После бројних проблема, у највећој мери финансијске природе, испали смо из Прве лиге, али у последњој декади априла, експресно смо се вратили на велику сцену. Није, ипак, било лако, у појединим тренуцима због блокада и немогућности регистрације новајлија, имали смо играча једва и за утакмицу, да није било помоћи са великог фудбала ... И ту смо ишли постепено, упоредо смо решавали бројне проблеме, али и јачали у такмичарском смислу.
Друголигашка сезона, завршена је доминантно, са 11 бодова предности.
- Дали смо петорицу играча за А репрезентацију и двојицу за омладинску. Имамо најпреспективнији тим у земљи, уверен сам да ће се у скоројој будћности укључити у борбе за титулу.
Кад је Економац у питању није било ни најмање дилеме, као декан Економског факултета Универзитета у Крагујевцу, у години када је високошколска установа обележавала шест деценија постојања, проф. др Веселиновић преузео је управљачке конце клуба.
- У лето 2020. године били смо суочени са дуговањем од око 35.000 евра према бившим играчима из Бразила, а то право остварили су преко УЕФА. У тој сезони, због тих проблема, али и здравствене природе, освојили смо само бод. Тај учинак био је бољи у наставку првенства, али бод нам је недостајао да изборимо бараж и покушамо да останемо у елити. Можда је у неку руку то било и добро, играчи поникли у клубу добили су велики простор да се докажу и поносан сам на оно што су показали на путу повратка у елиту. Није забележено у неком спорту да друголигаш има петорицу репрезентативаца, а двојица, Васић и Стојчевски, играли су и на Европском првенству у Холандији.
Сви за Раднички
У празничним данима, проф. др Веселиновић упутио је јасну поруку навијачима и онима којима је Раднички 1923 на срцу:
- Молим навијаче и јавност Крагујевца да реално гледају на резултате клуба. Апелујем на контролу тог неког еуфоричног понашања после једне или две победе у низу и са друге стране очајавања и изречене селидбе у нижи ранг после неочекиваног пораза. Све то ствара додатни и непотребни притисак играчима, стручном штабу и људима у клубу. Молим све који воле Раднички да удружимо енергију и помогнемо вољеном клубу да век постојања дочека у елити. Предложићу Скупштини да улаз на преостале утакмице буде слободан, да се у што већем броју окупимо на трибинама и актерима на терену пошаљемо препознатљиви хук подршке.
Челник два крагујевачка клуба био је некада фудбалер. Први контакт са спортом имао је у основној школи, а са 16 година играо је у првом тиму локалног клуба Вобан из родног Лепојевића у Општинској лиги Рековца.
- Играо сам на позицији штопера све до 31. године живота. Бранио сам и боје Благотина из Белушића у Међуопштинској лиги Поморавског округа и по некој мојој рачуници одиграо сам око 400 утакмица. Играо сам и током прве две године од настајања за Економац, клуб који је настао на факултету кроз дружење са фудбалском лоптом професора и студената.
Упоредо је проф. др Веселиновић успешно извршаво и све обавезе на путу до стицања академског звања. За мање од четири године завршио је основне академске студије, а током 1993. године наставио је са едукацијом на постдипломским студијама. Магистарски рад одбранио је 1997, а пет година касније и докторску дисертацију. Уследио је потом и избор у звање доцента – професора, да би од 2009. до 2012. провео у обављању функције продекана за наставу на Економском факултету, а затим је од 2015. године, једну „сезону“ био на позицији проректора за наставу Универзитета у Крагујевцу. Од 18. септембра 2016. налази се на функцији декана Економског факултета, члан је Председништва Савеза економиста Србије, а председник Друштва економиста Крагујевца.
- Наука и спорт су важни и значајни сегменти мог живота. Највише сам поносан на породицу, са супругом Наташом, у браку сам од 1995. године, имамо три кћерке, Невену, Милену и Теодору, ускоро би требало да постанем и деда. Кроз живот сам научио да је организација битна, можда и пресудна, али ништа ми није било тешко јер сам увек имао подршку породице, која је била за мене и велики мотив. Све обавезе ван породичног дома изискују много времена, неретко и одсуство, али увек се потрудим да надокандим пропуштено. Успева ми и срећан сам због тога, уз велику захвалност мојим дамама што су ми улепшале и олкашале живот, стално уносећи ведрину у њега.


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.