Пршо: Уживам подно Авале

Зучани су најпријатније изненађење такмичења у Зонској лиги Београда, при врху су табеле, једно време били су и на водећој позицији у реномираном друштву бивших прволигаша Синђелића, ОФК Младеновца, ГСП Полет Дорћола и осталих београдских клубова дугих и светлих традиција. Састав са Авале одликује се колективном игром, до победа је долазио одличним партијама различитих појединаца.

По много чему издваја се Милан Пршо, рођен 1990. године у чувеном далматинском градићу, Книну. Офанзивни везиста појачао је Зуце 2019 пре два лета и међу најзаслужнијима је за резултатски успон клуба који је деценијама уназад таворио у најнижем рангу.

- По повратку из иностранства, одлучио сам да каријеру наставим међу Зучанима. Ту сам одрастао, завршио основну школу, имам много пријатеља са којима сам остао у контакту свих ових година. На терену где играмо тренирао сам свакодневно са другарима, од јутра до мрака. Један од њих био је Срђан Ивановић - Сколс, чији позив сам прихватио са задовољством. Тим је био у Ц групи Прве београдске лиге, сад смо у јачем рангу, одликује нас сјајна атмосфера, без ње не бисмо стигли овако високо. Задовољство је проводити време у клубу, тренирати, ићи на утакмице - причао је Пршо.

Зуце 2019 је први пут у клупској историји међу зонашима.

- Трибина је увек пуна гледалаца, што нам даје додатни мотив да играмо добро и побеђујемо. Бод нам је недостајао да будемо јесењи прваци, наставили смо са успешним партијама и у пролећном делу, иза нас су много већа имена клубова. Многи нису веровали да као дебитанти можемо да остваримо одличне резултате у серији, основни циљ био нам је да обезбедимо опстанак. Лично сам веровао да можемо да будемо у конкуренцији за висок пласман, гледајући играчке квалитете. Могло је и боље до сада, али смо сви задовољни, уз план да наставимо са победама - објашњава Пршо.

Пре десетак година, важио је за једног од највећих талената у Србији.

- Био сам у млађим категоријама Црвене звезде, у одличној генерацији са Вујадином Савићем, Стефаном Митровићем и другим, касније познатим првотимцима, био им капитен. Фудбалски путеви одвели су ме затим на Бањицу где сам провео пет година, у Раду сам био саиграч Луки Миливојевићу, Јагошу Вуковићу, Немањи Пејчиновићу. Остао сам са свима пријатељ за сва времена, комуницирамо кад год смо у прилици, углавном преко неизбежних друштвених мрежа. Не жалим што нисам постигао велике висине у каријери, маштао сам о томе, али је и фактор среће много важан. Из садашње перспективе, фудбал ми је уживање, играм за душу и задовољство, због здравља и дружења, без стреса. Зуце је зато савршена средина за мене.

Опробао се и у иностранству.

- По одласку из Рада, био сам кратко у прволигашу Бежанији, затим сам три године провео у Швајцарској. Играо сам у аматерским лигама, где се игра одличан фудбал у идеалним условима. Кад сам се вратио, прихватио сам позив Зучана и нисам погрешио. Клуб је за наше прилике сјајно организован и сигурно нећемо стати на досадашњим успесима - закључио је Милан Пршо, један од најбољих играча дебитанта у зонском рангу.