Олимпијакос спасио Евролигу

Четири најбоља тима Европе окупиће се од 19. до 21. маја у Београду, кошаркашкој престоници овог дела света. Квартет Барселона, Олимпијакос, Реал и Ефес и јесу крем елитног друштва, екипе које су ове године биле најквалитетније, што су у четвртфиналу и показале, искористивши своје предности.

Са изузетком Ефеса, који је био шести, то је показао и пласман на крају лиге. И то треба узети са резервом, јер Месинин безбојни и уштиркани Милано, реално је слабији од актуелног шампиона Европе. Атаманов тим кошарку доживљава и игра далеко страственије, а тон таквој игри дају наш Василије Мицић и Шејн Ларкин.

Што се осталих тиче подељене су нам емоције. Са једне стране било би нам драже да нам у госте долази још тимова са нашим интернационалцима. Више бисмо навијали да су ту Монако са Сашом Обрадовићем и Данилом Анђушићем, односно Бајерн са Владимиром Лучићем, Огњеном Јарамазом, Ђорђем Аџићем и црно-белој јавности омиљеним Андреом Тринкијеријем. Посебно, због чињенице да су оба тима премашила сва очекивања, против Голијата из Барсе и Пиреја изборили мајсторице, и били у прилици да направе сензацију. Времена су се променила, сиромашнији више немају велике шансе за подвиге. Али, изненађења у Евролиги одавно су ишчезла.

Гледајући рационално из економског угла за Београд је пласман Олимпијакоса и донекле Ефеса знатно економски исплатљивији. Јер, Барселона и Реал нису тимови са којима ће доћи више од три стотине навијача. Евентуално, сто, двеста више. Што се Турака тиче, реално је да ће искористити свих 600 улазница које припадају сваком клубу, могуће је да ће се довијати за коју стотину више.

Пролазак Олимпијакоса је у овом случају бинго за нас као домаћине, уједно и спас за Евролигу којој иде цео приход од (прескупих) улазница. Посебно због чињенице да су цене улазница превисоке за просечан џеп, ваљда и због тога да би се покрио мањак у евролигашкој каси, због ког је Ђордију Бертомеу 11 власника такмичења ставило мач над главу.

Судећи по еуфорији која влада у Пиреју, бројним натписима у медијима, како до Београда иако је скупо, реално је да ће неколико хиљада црвено-беле „Православне браће” кренути ка Београду да заједно са Делијама навија. А још ако се погоди да тог 21. маја буду два разлога за славље (Звезда на дан финала Евролиге игра последњи меч фудбалске Суперлиге против Вождовца) прича би за њих имала бајковит крај.

Грци, слични нама, не питају за цену кад је у питању вољени клуб. Сналажљиви какви јесу, већ знају да нема потребе тражити смештај преко понуде Евролиге. Напротив, добро знају опције изнајмљивања београдских апартмана, не само преко „Airbnb” већ и наших сајтова. Упућени су и у понуду ресторана, ноћних клубова...

За њих је долазак на фајнал-фор уједно и прилика да се добро проведу. И сасвим сигурно ће је велика већина искористити. Посебно они који у среду нису успели да буду међу 12 хиљада срећника у дворани Мира и пријатељства на слављу зачињеном спектакуларном бакљадом.

Са Олимпијакосом је и кошарка на огромном добитку. Јер, уместо камерне атмосфере, Арена ће бити вулкан на какав смо навикли.