Марко Николић, прослављени српски тренер, одржао је предавање студентима „Факултета спорта и физичког васпитања”. У богатој каријери, са клупе предводио је Рад, Војводину, Партизан, љубљанску Олимпију, Партизан, Видеотон и Локомотиву из Москве, а највећи успех остварио је освајањем дупле круне са црно-белима у сезону 2016/17.
- Задовољство ми је да поразговарам са студентима и одговорим им на питања. Тренерски посао је страст, што је за мене најважније, па тек онда напоран рад. Шест година моје едукације пратио је посао у омладинским школама. Рад са децом много помаже у каснијем тренирању сениора. Академско образовање је јако битно и даје вам велики базу и основу, али касније све морате сами и ту се прави разлика. Никад ми се није десило да ми се не иде на посао, кад се то догоди онда ћу завршити каријеру – рекао је Марко Николић на почетку обраћања студентима.
Искусни стручњак говорио је о потенцијалу младих тренера из наше земље и њиховом путу у будућности:
- У Србији има много талента и уопште не заостајемо за светом по том питању. Холанђанин, Немац или Шпанац није паметнији ни талентованији од наших студената, међутим, имају велику срећу да долазе из бољих система. Постоје два основна пута за развој тренера. Први су бивши играчи, а други су они који нису имали велику фудбалску каријеру, у ту категорију спадам и ја, пошто сам играчку каријеру окончао са 19 година.
Марко је до детаља описао разговор за први тренерски посао у омладинској школи Рада.
- Дошао сам на Бањицу. Добар дан, могу ли да тренирам неки тим из млађих сектора? „Може, петлиће”. Плата? „Нема”! Тако да сам две године волонтирао. Први тренинг сам водио на терену на шљаци, око 60 дечака, само четири лопте и 10 маркера. Све те ствари вас наводе на размишљање и терају да нађете решење. Наш велики стручњак који, нажалост, више није међу живима, Радомир Антић, рекао је да тренерски посао није ништа друго него решавање проблема.
Креатор последње титуле у Хумској сезоне 2016/17. поделио је са студентима рецепт за победе:
- Мораш да урадиш апсолутно све, како би дошао у ситуацију да би могао да се надаш ћеш заслужити зрно среће и победити утакмицу. Ако ниси дао све од себе, нећеш успети. У том смислу спорт је јако бруталан.
Николић је имао злата вредну праксу 2002. године и то ни мање ни више него у краљевском клубу.
- Стицајем околности сам дошао до Реала. Тетка ми је радила у амбасади и тако сам познавао Радомира Антића, који ми је омогућио да 40 дана будем гост тима из Мадрида. Вратио сам се пун утисака, била ми је част и велико искуство.
Селектор Србије на Мондијалу 2010. године често је сарађивао са Марком током каријере.
- Антић ме је укључио да помажем у скаутинг припреми противника за квалификације за Светско првенство у Јужној Африци. Било ме је задовољство да помогнем својој земљи и тадашњем стручном штабу наше репрезентације. Имао сам среће да су ме као младог тренера препознали Радомир Антић и Љубиша Тумбаковић.
Наставља Николић и описује како је изгледао његов први сусрет са најтрофејнијем тренером у историји Парног ваљка:
- Љубишу сам спонтано упознао. Видео ме је из ресторана у центру Београда, истрчао на улицу и позвао на кафу. Тако је почело наше пријатељство које траје до данас. Имам много другова ван фудбала са великим спортским каријерама: Саша Даниловић, Жарко Паспаљ, Владе Дивац, Андрија Прлаиновић, Дејан Савић, Дуле Вујошевић, Жељко Обрадовић... Драгоцено искуство је седети са њима, иако већ си остварио нешто у каријери, седиш за столом на којем је 100 медаља.
Николић је студентима нагласио колико је битно изабрати праву средину:
- Профилисао сам се као тренер клубова који се боре за титуле, што резултати показују. Имао сам ситуацију да одем у потпуно другу страну, да водим тимове у борби за од осмог до 10. места где је мањи притисак, али нисам желео. Не знам како изгледа кад изгубите десет утакмица у низу, не бих могао да одем на тренинг после такве серије. Зато бирам клубове који се боре за трофеје и они бирају мене.
Марко Николић је две сезоне са клупе предводио мађарски Видеотон (20172019).
- Сви су били у чуду после дупле круне са Партизаном, зашто сам отишао у Видеотон. Обавио сам разговоре са генералним директором и власником клуба, видео сам да се наши путеви и амбиција поклапају 100 одсто, што је време и показало. Прве сезоне смо узели куп, направили искорак у Европи што је тада било незамисливо у мађарском фудбалу.
Након епизоде код наших комшија са севера, Николић је имао највећи изазов у каријери, пошто је преузео московску Локомотиву.
- Велики изазов је преузети клуб после тренера Сјомина за кога се вежу сви Локомотивини успеси, његова личност се граничи са богом у Москви, без претеривања. Новинари и пријатељи су ме питали да ли ћу моћи да изгурам, а мене је то додатно мотивисало и остварили смо велики резултат – закључио је Николић.
ВОЛИМ ИГРАЧЕ СА КАРАКТЕРОМ
Пари сен Жермен и Манчестер сити су добар пример тимова са великим бројем звезда, али већ година губе битку за златним гралом (Лигом шампиона). Многи разлог виде у скупу фудбалера са великим егом, а Николић истиче да изузетно воли да тренира тај тип играча.
- Никад нисам бежао од играча са карактером јер ми је то било изазовно. Не волим да креирам тим од превише добрих момака, где вредно радиш шест дана, а онда се у недељу хваташ за главу. Волим обрнуто, да ме шест дана боли глава, а у недељу да уз чашу вина прославим победу. Људи око мене знају да кад изгубимо утакмицу никада нисам љут на играче, управу или новинаре, већ само на себе. Тренери су ти који одговарају за резултат
МИЛОЈЕВИЋ СЛУШАО НИКОЛИЋА
Владан Милојевић, бивши играч и тренер Црвене звезде слушао је предавање Марка Николића. Иако су се прославили на различитим странама Топчидерског брда, нема сумња да поред ривалства између два стручњака влада и велико пријатељство и поштовање.
Излагање тренера су помно пратили и Николићеви чланови стручног штаба – Радоје Смиљанић и Горан Басарић.


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.