Велика драма на стадиону Чукаричког, а онда, уместо већ виђених једанаестераца, још веће славље фудбалера, стручног штаба и управе Радничког!
Новобеограђани су, победивши комшијског и лигашког ривала, екипу Бродарца (2:1) одбранили прошле године освојен трофеј победника Купа Србије на територији ФС Београда и то три дана после математичке овере трона у Српској лиги и пласмана међу прволигаше. Популарно речено, освојили су дуплу круну.
До трофеја у купу су стигли знатно теже него прошле године, кад су у финалном дуелу на Ади савладали Сремчицу (2:0). До 65. минута мироваше мреже у среду, замирисало је на финале од пре пет година на Вождовцу, кад су Мајстори, такође против новобеоградских комшија, пригрлили пехар после 0:0 и једанаестераца.
Велемајсторски пројектил адута Бродарца Владимира Виторовића представљао је, међутим, увод у паклен финиш. И изједначујући гол дело је спољњег играча, још једног Владимира, Недељковића.
Кад је поново деловало да ће одлука пасти после пеналсерије, нападач Марко Бранковић је, после корнера Аничића и повратне лопте главом Ракића, на исти начин, из близине, ћушнуо бубамару у мрежу, за експлозију радости.
- Беше леп амбијент на стадиону Чукаричког, имали смо све услове за добар фудбал – коментарисао је, после проспаване ноћи, Бранковић. – Одличан терен, суперлигашка атмосфера. После пласмана у Прву лигу, пред нама је био још један захтев, да одбранимо куп. Од старта пролећа ти циљеви су били актуелни.
А МУКОМ ДО ТРОФЕЈА
Да би стигао до новог трофеја, Раднички је прескочио пет препрека и ниједна није била лака.
У другом колу купа БАСК на Царевој ћуприји, па у осмини финала Напредак (Медошевац) у Новом Београду, капитулирали су тек после једанаестераца.
У четвртфиналу и полуфиналу, црвени су уписали минималне победе – као домаћини против Торлака (2:1), и, недавно, против Хајдука на Лиону (1:0).
Узбудљиво финале и још једна победа са голом разлике, уклапа се у такав низ.
Констатовао је нападач да је његова екипа била доминантна у првом полувремену.
- Створили смо неколико шанси. Пресецали смо лопте ривала у дефанзиви, користили несигурност противничких играча и неспремност за ризиковање. Нисмо, међутим, дали гол. У наставку, Бродарац се осмелио, ушао слободније, што нас је мало изненадило. Требало нам је времена да се привикнемо. Ривал је повео евроголом. Нисмо могли да се жалимо ни на шта – такве ствари се, једноставно, десе. Не могу да се спрече.
Бранковић је вођство противника описао као хладан туш и шамар.
- Тргли смо се, схватили да немамо шта да изгубимо. Извршили смо притисак на њихов везни ред и задњу линију и брзо изједначили. Продисали смо, имали намеру да дођемо до потпуног преокрета, али и били спремни на то да о победнику одлуче пенали. Десио се, међутим, гол у 89. минуту, све је изненадио. Драго ми је да сам ја тај који је крунисао поготком драматично финале.
РАКИЋ МНОГЕ ЗБУНИО
Одлучујући погодак пао је после гужве у казненом простору. Коментаторима преноса на „Јутјубу“ се учинило да је гол постигао џокер Никола Ракић, који је, заправо, био асистент. Упецали су се, јер је Ракић славио скидајући дрес, што је својствено стрелцима.
- Збунио је и мене таквом прославом – уз осмех ће Бранковић, коме је ово шести гол у дресу Радничког. – Тај његов гест је, међутим, слика и прилика тога каква је атмосфера у нашој екипи. Саиграчи су били срећни због мене, Ракић је прави пример.
ПРИЈАЈУ ХВАЛОСПЕВИ ЋУРЧИЋА
Пратиоци финала градског купа на „Јутјубу” могли су да чују колико Саша Ћурчић, стручни консултант током преноса, цени Бранковића.
Константно је истицао да је убојита деветка највећи адут мајстора. Није могло да прође неколико минута, а да га не исхвали, а то је и раније чинио током преноса утакмица Новобеограђана.
- Нема шта да му кажем, осим да се захвалим што има такво мишљење о мени – искрено ће доскорашњи нападач Будућности из Поповца. – Знам да је присталица директног напада, кад се везисти и крилни играчи придодају шпицу. Не воли одлагање лопте и кружење.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
