ПАРТИЗАН ОСТАЈЕ СА 19 ИГРАЧА - Марко Николић би сад морао од нуле да прави тим

Шта је највећа кочница Марку Николићу за брзопотезно „да” управи црно-белих, става да је аутор дупле круне 2017. идеално решење да по одласку Александра Станојевића седне на клупу Партизана?

Руски новац, продукт гласа из Москве да су тамошњи великани ЦСКА и Динамо спремни да му понуде милионске уговоре?

Не, Београђанин, направљеног чуда с Локомотивом (освојио куп и играо Лигу шампиона) зна да му уносан ангажман у највећој држави света не може измаћи и да је сад, у јеку рата, можда боље да повратак у постојбину Достојевског и Чајковског стави на чекање!

Снага Црвене звезде?

Не, вечити ривал је сигурно јачи него пре пет година, али има ли већег изазова за процентуално најуспешнијег команданта Парног ваљка у дербијима од покушаја да га поново победи!

Евентуална антипатија према руководству?

Не, већ је заједничким снагама с Милорадом Вучелићем, Милошем Вазуром и Ивицом Илиевом, годину и „кусур” пошто је морао да оде из Хумске, покренуо „епску” сезону крунисану последњом титулом и купом!

Чињеница да српски вицепрвак нема издефинисан и довољно јак тим у сусрет наступајућој 2022/23, у старту изузетно тешкој због плодова које носи – пласмана два клуба у Лигу шампиона, првака директно?

Е, ту се крије колебање, „црв” за додатно размишљање рођеном победнику и омиљеној личности међу Гробарима – стиснутих палчева да код Николића превагне срце и да пет лета после самоиницијативног напуштања по трећи пут преузме дизгине на Топчидерском брду.

Партизан ће, наиме, 1. јула да остане са свега 19 играча под уговорима из тек завршене сезоне!?

У преводу, неопходна је детаљна реконструкција, ангажовање читавог тима!

Кад је премијерно дошао међу црно-беле из Војводине, у зиму 2013 / 2014, Марко је већ имао направљен списак „гром” појачања и, још важније, њихов пристанак за сеобу у шампионско јато. Вулићевић, Трајковић, Шкулетић, Дринчић и, убрзо, Лазовић – сваки ривал да се „смрзне”.

У августу 2016, при „кам-беку”, Николић је затекао сређену ситуацију, да - Партизан је испао из Европе и претходне сезоне није био првак, али је Иван Томић много учинио на стабилизацији и освојеним купом ескалацији победничког менталитета. У тиму је „врцало” од квалитетних – доказаних и талентованих играча, круцијално – ангажманом Леонарда направљен је пун погодак.

Марку је остало „само” да наговори старог ђака, Уроша Ђурђевића, да му се придружи и... историја је исписана!

Сад, још у предсезони чекао би га „пакао”: међу тих 19 уговором везаних првотимаца има и оних с намером да се окушају у иностранству, ко да им замери – Слободану Урошевићу и Саши Здјелару, једноставно, куцнуо је час за одлазак „преко”– превазишли су одавно овдашњи клупски фудбал.

Зато, предводник млађе тренерске гарде, познат као перфекциониста – познавања фудбалске Србије у прсте, још врхушки црно-белих није дао пристанак... док се (и ако се) не искристалишу прекопотребна појачања.