Суша какву Хумска не памти 39 година

Три сезоне без трофеја: предуго за клуб величине Партизана, додатног разлога за прст на чело због не баш завидног квалитета српског фудбала.

Из данашње перспективе 23. мај 2019. делује бајковито: ко је тад могао и да помисли да ће после скока, деловало је отписаног, Бојана Остојића и лопте иза леђа капитена Црвене звезде Милана Борјана за освојен Куп Србије минималном победом у финалу да завлада вишегодишња суша?

Интересантно: највећа још од 1983, дакле – 39 година!

Црно-бели су кроз историју у домаћим оквирима подигли 43 пехара: 27 намењених шампиону и 16 адресираних на најбољег у најмасовнијем такмичењу.

До сада, упамћене су три „кризе” и „додолско” призивање трофејне кише: најупечатљивије у раздобљу 1965 – 1976. Десет сезона за не пожелети, са стављеном тачком антологијским голом Ненада Бјековића за титулу тријумфом над Олимпијом у Љубљани!

Претходно, црно-бело црнило забележено је од 1957. до 1961, дужински – идентично актуелном.

Гробаре је болео и „олимпијски циклус без медаље” – од 1978. до 1983, занимљиво, започет и прекинут шампионским „насловима”.

Олакшавајуће околности за тадашње генерације – лига старе Југославије била је једна од најјачих у Европи, фудбалерима није био дозвољен одлазак у иностранство пре навршених 27 година. Данас, друга прича...

Период, из визуре трофеја, сушног шефовања Сава Милошевића (2019-2020) и  Александра Станојевића (2020-2022) подсетио је на исто такве године командовања Гезе Калочаја (1957/58) и Иљеша Шпица (1958-1960), затим Абдулаха Гегића (1965-1967), Стевана Вилотића (1967, 1969/70), Стјепана Бобека (1967-1969), Кирила Симоновског (1969/70), Гојка Зеца (1970/71), Велибора Васовића (1971-1973), Мирка Дамјановића (1973/74) и Томислава Калоперовића (1974/75), те Флоријана Матекала (1979), Јована Миладиновића (1979), Милутина Шошкића (1979), Јосипа Дуванчића (1979/80) и Томислава Калоперовића (1980-1982).

Већ на први поглед „кристално” – галерије великана, међутим, без дариване „оде радости” навијачима у конкуренцији са Црвеном звездом, Хајдуком, Динамом, ОФК Београдом, Војводином, Жељезничаром, Сарајевом...

Партизан од 1992. и распада СФР Југославије имао је, до тренутне „празнине”, само један двогодишњи лош ход – 2006, 2007 - обележен, такође, дуплим крунама вечитог ривала.

И, у поменутом раздобљу од три деценије - девет сезона без пехара, односно – никад овакву ситуацију са већ три лета упаљеним алармом.

Гробари би све дали да се у мају 2023. коначно стави тачка на актуелну сушу, напоменимо – титула није освојена још од 2017, идућа дарује нарочиту сласт – првак ће аутоматски да избори место у Лиги шампиона!