Милош Бурсаћ је играо у Хајдуку и Црвеној звезди, репрезентацији Југославије и у више иностраних клубова, али истиче да је највише постигао у дресу Сутјеске.
С лакоћом је тресао противничке мреже, али и саиграчима помагао у дефанзивним задацима као против Милана у чувеној утакмици кад је магла спречила Београђане да надвисе будућег европског шампиона.
Ветерани као богови
И данас облачи дрес Црвене звезде, са селекцијом ветерана шпарта Србијом, Републиком Српском, Северном Македонијом...
- Гдегод да дођемо дочекају нас као богове. Просто да човек не поверује колико се воли Звезда. Пријају сусрети с људима, уживам у свему томе.
Само Марко фудбалер
Отац је петоро деце, али и без породично-легитимног наследника у фудбалу.
- Син Марко игра фудбал, али више се посветио науци. Завршио је мастер на правима, лепо живи и успешно ради у Барселони. Мада, био је веома талентован и жао ми је што није постао фудбалерчина!
Уживати у фудбалу, као што је то чинио Бурсаћ, понекад значи и стварати сопствена правила живота - спортска и етичка. Притом бити свој, што није нимало лако.
Логично је било да изванредан фудбалски пут започне градити у Београду. Кренуо је из Галенике, новог прволигаша и полуфиналисте купа елиминисавши Хајдук и Партизан.
- Почео сам као штопер, али је Иван Чабриновић препознао таленат за нападача. И, заиграо сам у тандему са легендарним Слободаном Сантрачем. Гол сам дао Хајдуку и тако је кренула моја каријера на позицији шпица.
Хајдук, па Сутјеска, опет Хајдук и затим Црвена звезда.
- Највише сам показао у Сутјесци, шансу ми је дао Милован Ђорић, тад стигао и до дреса репрезентације Југославије. Што није било лако. Мада, добро сам играо и у дресу Хајдука и Црвене звезде.
Репортери су се просто утркивали у комплиментима, поготово после меча Вележа и Сутјеске кад је у постигао четири поготка. Сваки памти, верује и голман Мостараца Вукашин Петрановић.
- Био је то мој голгетерски рекорд...
Гол голману Партизана Фахрудину Омеровићу на асистенцију Драгана Стојковића Пиксија сврстава у један од најдражих у каријери.
- Вечити дерби је утакмица с много емоција, нешто посебно. Сваку памтим, сваки гол што ме и данас чини срећним и поносним.
Да не беше сузавца у Сплиту и магле у Београду, Хајдук би био срчанији против Олимпика, а Звезда би, вероватно, елиминисала Милан.
- Штета за обе утакмице, посебно у Београду кад смо били надомак елиминације Италијана. Чувао сам Тасотија, тренер Бранко Станковић је тако одлучио, мислим да сам добро обавио улогу бека. Убацивао сам се и у напад, имао покушаје и шансе. Али...
Поносан на Пиксија
Његов некадашњи саиграч Драган Стојковић је Србији чекирао карту за СП у Катару.
- Пикси је велики ауторитет и зналац, као његов пријатељ, поносан сам на урађено у квалификацијама и верујем моћи ће да направи несвакидашњи успех у Катару.
Играо је и у Француској, Шпанији, Португалији и Белгији, кратко и мали фудбал у Америци.
- Задовољан сам каријером, говорим француски, шпански, енглески... што ми је од велике користи у менаџерским пословима.
Помало чудно да је убележио само два меча у „А” репрезентацији Југославије, иако је био међу три или четири најефикаснија голгетера у држави.
- Жао ми је јако... Занимљиво, обе утакмице сам одиграо као првотимац Сутјеске. А, не Црвене звезде или Хајдука. Био сам и други стрелац Француске, ни тад ме нису звали за квалификације СП у Италији. Чудно јесте, али...
Милош Бурсаћ - уметник живота и фудбалске игре.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
