О Звездиним звездама, неправдама и нелогичностима око избора шесте, доста је испричано и упркос томе ће остати вечити разлог за полемике. Тема овог текста биће Звездине „црне звезде”, интернационалци из Гане на Маракани. Осман Букари девети је у тој групи, а укупно 24. Африканац у првом тиму најтрофејинијег српског клуба.
Од Африканаца убедљиво највише је играча из Гане стизало у Црвену звезду. Први је опрему на Маракану задужио Хамину Драман, у времену кад је председник клуба био Драган Стојковић. Није се наиграо, означен је и као један од трагичара за реми у Стразбуру и изостанак пролећа у Европи.
Драман је као играч Звезде отпутовао на Мондијал у Немачку 2006, али већ је имао договор са Генчлербирлијем. Направио је солидну каријеру, дошао до московске Локомотиве, Француске и Португалије, а за репрезентацију Гане уписао је чак 45 утакмица и дао четири гола.
Мохамед Авал Исах је био солидан везиста и један од бољих играча у тадашњем скромном тиму Црвене звезде. Две године после одласка из Београда, дошао је у жижу јавности тако што је „нестао”.
Јужноафрички Ама Зулу, последњи клуб за који је играо, пријавио га је ФИФА и добио судски спор, по којем Авал Исах мора да им исплати чак 1,7 милиона долара обештећења. Наиме, у новембру 2013. самовољно је напустио клуб, иако је имао уговор до јуна 2016.
За њим су трагали ФИФА и фудбалски савези Гане и Јужне Африке, према незваничним информацијама он се склонио на северни део Кипра, који је под турском влашћу.
Проблематична личност био је и Ли Ади. Кад је заблистао у првом вечитом дербију чинило се да ће бити велико појачање, али како је време одмицало Звезда је имала све мање користи од њега. Подизао је притисак тренеру Роберту Просинечком испадима ван терена, а после одласка са Маракане дошао је и до загребачког Динама.
У ред промашаја сврстао се и Натанијел Асамоа, клуб је са њим на крају завршио на суду. Био је то период кад Црвена звезда није имала новца за квалитетнија решења, покушавала је да у Африци убоде џек-пот. И није успела.
Асамоа је имао касније кратак излет у Мароко, највише мечева забележио је у домовини, а играо је и једну сезону у Јерменији за Банантс. Било је то у такмичарској 2018/19, кад је највероватније и завршио каријеру или је у нижеразредном степену.
Ричмонд Боаћи је био Звездин погодак и на његовом трансферу у Кину клуб је зарадио, а головима је увео екипу у Лигу Европе 2017. године. Грешка је за обе стране био повратак из Ђијангсуа у августу 2018.
Абрахам Фримпонг је дошао из крушевачког Напретка на половини сезоне 2017/18. Да је Миодраг Божовић знао како ће штопер из Гане да одигра на Вождовцу у утакмици кад је изгубљена титула, сигурно га не би доводио. Искупио се клубу неколико месеци касније под командом Владана Милојевића кад је имао изузетно издање у плеј-офу за Лигу Европе против Краснодара у Београду.
Рашид Сумаила је стигао као млад штопер, чинило се да је потенцијал, али није се показао добро. У клубу је сада Ибрахим Мустафа и има уговор до 2025. године, бори се да остане у првом тиму. Од момака из Гане покушао је да се наметне и Ибрахим Танко кроз омладинску селекцију, али није дошао до сениорске екипе најтрофејнијег српског клуба.
Од Османа Букарија су огромна очекивања, једино је Ричмонд Боаћи као некадашњи играч Јувентуса под уговором имао јачу биографију од њега кад су момци из Гане у питању. Плаћен је два милиона евра, требало би да значајно убрза екипу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
