ЕП ОМЛАДИНАЦА - Умор, лоша припрема и грешке: Необјашњиви изостанци Миловановића и Баждара

Својеврсна бајка започета 1. јуна завршила се прексиноћ. Омладинска репрезентација Србије (играчи рођени 2003. и млађи) поразом од Аустрије (2:3) опростила се не само од полуфинала Европског првенства у Словачкој, већ и од шансе да се пласира на Мондијалито 2023. на Новом Зеланду. Бод је Орлићима био довољан да сутра против домаћина решавају питање последњег петог учесника планетарне смотре, али су Аустријанци били бољи и заслужено славили.

Изабраници Александра Јовића првог дана овог месеца почели су елитну рунду квалификација за финални турнир. Мало ко се надао да у конкуренцији домаћина Холандије српска „класа 2003” може да обезбеди учешће у завршници. У фото-финишу јуниори Србије, захваљујући фер-плеј коефицијенту, односно мање жутих картона од Украјине, изборили су место међу осам најбољих репрезентација Старог континента.

Чињеница да је до омладинског европског првенства најтеже стићи, јер је број учесника мањи него у свим осталим конкуренцијама (кадети 16, млади 16, сениори 24), потврђује да је Јовићева чета остварила успех. За Србију је континентална смотра била недостижна још од 2014. и полуфинала генерације 1995. годишта и млађих, 2015. на Новом Зеланду првака света (селектор био Вељко Пауновић).

Без обзира на неспорно добар учинак најбољих омладинаца наше земље, као и мноштво отежавајућих околности читав њихов пут заслужује и критике. Свакако да је неприродно и јединствено да било која репрезентација, у овом случају Србије, игра квалификације и завршни турнир истог месеца. Борбе за ЕП Орлићи су завршили 7. јуна, припреме за такмичење у Словачкој почели су четири дана касније, а за укупно 25 дана одиграли су шест такмичарских утакмица! Много и за јаче фудбалске силе.

Место у квалификационој групи са Украјином, односно руска инвазија на комшијску државу, једини је разлог што је седам учесника смотре у Словачкој било познато крајем марта, а последњи, осми тек у првој недељи јуна. У таквој ситуацији било је заиста много тешко психолошки и физички припремити тим за испите на финалном турниру. Орлићи су највише због тога на ЕП дошли потрошени, без свежине и снаге да покажу све што умеју.

Наравно да су и у тешким околностима могли боље. Олако примљени голови на све три утакмице, у којима је посед лопте био у корист наше репрезентације, као и недовољна убојитост у нападу узрок су последњег места у групи и повратка кући после групне фазе. Тражио је Александар Јовић решења, чини се мало и лутао обављајући неопходне ротације, на крају нас је задовољио само бод против, испоставило се, полуфиналисте Израела.

Чудно је да је Ђорђе Гордић после одличних игара у Младости из Лучана две од три утакмице почео с клупе, да ни на квалификације ни на ЕП нису путовали Марко Миловановић и Самед Баждар из Партизана. Нападач са искуством из Лиге конференције прошле године био је и те како потребан Србији на сва три меча, посебно кад је  јурила резултат и била без решења у нападу. Наша земља нема толико велики избор играча да се одриче шпица из другопласираног тима шампионата!

И уколико је било неких проблема нефудбалске природе са Миловановићем они су јавности морали да буду саопштени. Мало ко ће се сагласити, без обзира на одличан учинак Петра Раткова на квалификацијама у Холандији, да уз Марка Лазетића није требало да буде талентовани офанзивац Партизана.

Баждар није калибар Миловановића, али вероватно би помогао, поготово после повреда звездаша, браће Митуљикић.

Генерално, од голмана Лукића, Лазића, Илића, Лековића, Станковића, Петковића, Мотике, Ајдара, Миладиновића и осталих требало би очекивати да већ у следећем циклусу закуцају на врата младе репрезентације. Успешност било које млађе селекције најбоље се мери бројем играча у старијем државном тиму, највише уласком у сениорску екипу Србије.

Иако су пропустили прилику да се пласирају на Светско првенство за играче до 20 година, чиме су успорили целокупан развој и афирмацију, време ради за Лазетића, Лековића и друштво. Евентуалне шансе у младој селекцији мораће да користе на најбољи начин, онда ће рани повратак са ЕП у Словачкој мање болети или бити само важна степеница на њиховом путу ка висинама.