Те 2011. у Партизан је стигао као један од најталентованијих играча у Србији. Што је у наредним месецима и потврдио. Посебно на Купу Кораћа у Нишу, фебруара 2012. Када је био МВП.
Онда је 2015, у најтежим данима које је Партизан у својој историји проживљавао, поново дошао у Хумску. Тада се није дуго задржао...
- Не бих да ширим причу о томе. Прошло је – кратко је додао на помен те епизоде у Хумској.
Уосталом, нема ни потребе сећати се нечега што вам не прија, када се у садашњости дешава нешто генијално. На то је у овом тренутку и он концентрисан.
А то је...
Трећи пут у каријери Данило Анђушић ће носити дрес Партизана! Овог пута, околности су потпуно другачије од свега пре. Могло би да се каже да је баш ово прави тренутак за Анђушића и Партизан.
На ту констатцију, насмејао се. Па додао:
- Сигурно! Ја бих рекао и трећа срећа!
Он сада у Партизан долази као афирмисан евролигашки играч, са много искуства иза себе. Долази у клуб који је после година борбе, опет стао на своје ноге. Који се после осам година вратио у Евролигу. И – најважније. Кога води најтрофејнији тренер Европе – Жељко Обрадовић.
- Наравно да осећам велико задовољство. И да, ово стварно јесте прави тренутак за мој долазак у Партизан. Мислим да сам у најбољим играчким годинама, када могу много тога да пружим и када могу да на много начина допринесем.
Застао је, па поновио...
- Ово заиста јесте прави тренутак!
И – ако је некога његов долазак у Хумску изненадио, Анђушића није.
- Увек сам пратио Партизан. А после ове сезоне први циљ ми је био да останем у Евролиги. Док је трајала сезона, није било неких конкретних разговора. Међутим, када се све завршило и када сам почео да размишљам где бих и шта бих, добио сам позив Жељка Обрадовића. Видели смо се, причали о свему, како он мене види. Размишљања су нам се поклопила и, поред оног што осећам према Партизану и према навијачима, то је био главни разлог што сам дошао. Верујем и да ће следеће сезоне бити „лудило“ јер се клуб после толико година вратио у Евролигу. Биће сјајно за игру, за све... Верујем да можемо да направимо добре резултате.
А шта је то где га види Обрадовић, какву му је улогу наменио, питамо.
- Па, углавном оно што је ове сезоне недостајало Партизану. То неко искуство које могу да понудим. Било је доста младих играча. И даље ће их бити. То је оно што могу да донесем екипи. Искуство и стабилност. А о улози... То тек треба да се искристалише. Али, по целој причи, генерално ме види као некога ко искуством може да допринесе. Мени се то свидело, и то је био још један разлог да лакше преломим и дођем.
Наравно, то није било потребно ни помињати, будућа сарадња са Обрадовићем била је озбиљно „тежак“ тег на ваги.
- Наравно. Не треба много трошити речи о Жељку тренеру, најбољем свих времена. Иако већ имам 31 годину, више нисам толико млад, верујем да могу да напредујем и поправим своју игру. Да све подигнем на виши ниво.
Како је и сам рекао, сада у Партизан долази као искристалисан играч. Али, између његових мандата у Хумској много тога се дешавало. Многи путеви су пређени. Некад је морао да се врати и пар корака уназад, да би се вратио на прави пут. И – где је била прекретница, питамо. Замислио се. Јер – биле су две прекретнице.
Прва је...
- Одлазак у Пољску после другог пута у Партизану – присетио се Анђушић.
Јер...
- У том тренутку сам веровао да ми је само потребна добра прилика да се вратим на евролигашки ниво.
Уследио је одлазак у Перм и повратак на високи ниво.
- Ту сам први пут добио главну улгоу у екипи, у тих пет месеци само стварно играо на високом нивоу, био најбољи стрелац лиге.
И добио понуду УНИКС-а.
- И опет мали пад – додао је.
Јер...
- У УНИКС-у прве године нисам много играо, било је топло-хладно.
А онда одлазак Бург и – друга прекретница.
- Ту сам први пут добио лидерску улогу, код тренера Саве Вучевића. Иако сам дошао на месец дана, остао сам две године. Био један од лидера екипе, помогао да уђемо у Еврокуп, обе године смо били у топ 5 у Француској, што је такође био историјски резултат. Што ми је јако значило. Било ми је битно да уз моје добре партије и клуб прави резултате какве је правио.
Пријало му је док се сећао тих дана. Поновио је...
- То је права прекретница у мојој каријери. Показао сам да могу да водим тим до озбиљних резултата. А онда је уследио Монако...
Па Партизан. У правом тренутку за клуб и Анђушића.
ЗНАМ ШТА ЈЕ ПАРТИЗАН
Будуће саиграче углавном познаје.
- Знам већину момака. А са онима које не познајем лично, сретао сам се на терену, играли смо једни против других. Видећемо ко ће још доћи, али важни је да тај гро екипе остаје. Што је добро за атмосферу. Биће доста лакше. Мени је лакше јер знам шта је Партизан, шта се очекује, какви су циљеви. Познајем и тренера и неће бити никаквих проблема – рекао је Анђушић.
ОДЛУКА САШЕ ОБРАДОВИЋА
Иза Анђушића је скроз добра сезона у Монаку, која ипак није крунисана титулом у Француској. Где је у мајсторици финала био бољи Асвел.
- Сезона је била историјска, посебно у Евролиги. Међутим, за мене то није било изненађење. Од почетка сам говорио да имамо капацитет и квалитет, што смо и показали, иако многи нису веровали. Остаје тај горак укус јер нисмо завршили сезону са титулом. У мајсторици смо изгубили несрећно, иако смо имали већ добијену утакмицу. Све у свему, сезона била одлична. Уживао сам!
Међутим, Анђушић одлуком тренера није био део екипе у плеј-офу домаћег шампионата.
- Како смо имали деветрицу странаца, тројица су увек морала да седе. Саша је одлучио да то будем ја. То је његова одлука била. Могло је да буде другачије. Криво ми је јер нисам добио прилику да се борим за титулу, јер сам био део екипе целе године. Свеједно ми је била велика жеља била да узмемо титулу и да на тај начин завршим причу у Француској. Макар за сада. Јер никад се не зна шта доноси нови дан – рекао је Анђушић.
НИГДЕ НИЈЕ КАО КОД КУЋЕ
Док смо водили овај разговор, у позадини се чула граја деце. Анђушић се није одвајао од синова. Повратак кући сигурно је обрадовао породицу Анђушић.
- Сви су срећни. Нама је било лепо и у иностранству, уживали смо посебно у Монаку где је живот био феноменалан. Али, нигде није као код куће.
Осмех, па шала. На рачун супруге.
- Тачније, једино је Ивана мање задовољна јер је звездашица. Али, навикнуће се – рекао је уз осмех Анђушић.
Шалу на страну.
- Задовољни смо и срећни сви што смо кући и што ћемо ту бити наредне две године – рекао је.
У КОНТАКТУ СА ПЕШИЋЕМ
Светислав Пешић, селектор репрезентације Србије, на окупљању је рекао да чека Анђушића да заврши сезону како би се прикључио Орловима. За први меч то није било могуће, али...
- У контакту смо. Како сам тек у недељу стигао из Монака, није имао сврхе да долазим у Ниш и остало је да се чујемо после ове утакмице у Летонији и да видимо да ли ће бити потребно да се појавим за други меч. Ја сам ту. Видећемо.


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.