НБА шампион: Србија је по кошарци препознатљива у свету, Душан подсећа на Дражена Петровића

Рик Махорн (63) је био члан чувене генерације Детроит Пистонса која је обележила једну епоху НБА лиге, због изузетно агресивне и грубе игре названи су Бед бојси (Лоши момци).

Рик Махорн је заједно са Ајзеом Томасом, Џоом Думарсом, Денисом Родманом, Билом Лембиром и осталима освојио шампионски прстен НБА лиге 1989. године, а по завршетку играчке каријере посветио се тренерском послу.

Занимљиво је да је једини човек у Америци који уз титулу првака НБА лиге има и титуле у женској НБА (ВНБА) као асистент у стручном штабу, али и као тренер у БИГ 3 лиги, изузетно популарном америчком такмичењу у баскету три на три.

Махорн је ове године тренер екипе Елијенса, у којој је капитен легендарни српски баскеташ Душан Домовић Булут.

Елијенси су апсолутни хит у БИГ 3 лиги ове сезоне, јер су после четири уводна кола на деоби првог места са три победе и само једним поразом, а Махорн не крије да је одушевљен играма Душана Домовића Булута.

“Душан ради сјајан посао као лидер. На изванредан начин води овај тим на терену и заиста ми је велико задовољство да тренирам њега али и остале момке у екипи, јер силно желе да победе у свакој утакмици”, почео је причу Махорн.

За Домовић Булута каже да је чуо много пре него што је дошао у Америку:

“Када је познати хип-хоп музичар и глумац Ајс Кјуб основао БИГ 3 лигу, осим играча који су нам у Америци били на оку, питали смо се ко би још могао да одговори високим захтевима овог такмичара. Верујте ми Душан је дуго био на мојој листи, али постојала су одређена ограничења пошто је играо на такмичењима под окриљем ФИБА па се календар поклапао. Гледао сам га прошле године, сад га тренирам и то је изванредно искуство”.

Као највећи квалитет у игри Домовић Булута Махорн каже:

“Па, то што не прича много. Шалим се, наравно”, насмејао се Махорн и потом наставио: “Он је рођени лидери. То је његов највећи квалитет, као и разумевање тога колико су рад и напоран тренинг важни. Знате, имао сам задовољство да играм са момцима као што су Дино Рађа и Дражен Петровић и они су били изузетно вредни, веома посвећени кошарци. Желели су да увек буду бољи, поготово против НБА играча. Душан је као они, његов карактер му никада не дозвољава да одустане и увек жели да победи. То једноставно морате да имати у себи уколико желите да успете у спорту”.

Махорн је навео да га Домовић Булут у значајној мери подсећа на Дражена Петровића:

“Дражен је ненормално много тренирао. Радио је индивидуално пре тренинга са екипом, а знао је да тренира и непосредно после утакмица. Био је стално фокусиран на то како би био бољи. Душан је исти такав. Чак и у овим годинама, а има 36, жели и даље да се усавршава и напредује и то је фантастично”.

Бивши ас Детроита није могао да издвоји најбољег српског кошаркаша, јер не воли поређења такве врсте, али био је пун речи хвале о српској кошарци:

“Имао сам прилику да играм против Владе Дивца и Пеђе Стојковића, а Србија је имала и данас има играче који подижу ниво квалитета кошарке на глобалном нивоу. Погледајте само Јокића, он је МВП и кошарка је нешто по чему сте препознатљиви у свету”.  

О НБА лиги из времена када је он играо и онога што сада виђамо на паркетима широм Америке каже:

“Промењено је доста правила како би игра била “отворенија. НБА лига се помало уморила од игре пуне тешког контакта, али мислим да су данашње утакмице забавне. Ови данашњи момци боље шутирају него што смо то ми чинили у наше време, али тешко је поредити две различите кошаркаше ере. Све зависи од тога шта волите у кошарци. Ја волим контакт игру, снажне дуеле и зато волим баскет три на три, јер физички контакт је и те како присутан”.

Махорн је био познат као један од највећи грубијана под обручима и најпргавијих кошаркаша у историји НБА лиге.

Туче и грубости били су саставни део његове игре. Многи су га се истински плашили, а на питање да ли је постојао играч од кога је зазирао, каже:

“Дословно сам се плашио само једног човека. Био је то Вес Анселд. Мој ментор. Он је био тек други играч у историји НБА лиге који је освојио МВП признање и награду за најбољег рукија исте године, било је то 1969. То су успели да ураде само он и Вилт Чембрлен. Он ме је научио много тога и само од њега сам имао страх”, закључио је Махорн.