КОРНЕР: Оживљавање старих вапаја

ПИШЕ: Златибор Репић

Суперлигашка трка још узима маха, а неке прогнозе нису превише смеле и претенциозне.

Црвена звезда је једина остварила стопостотни учинак, готово сви сматрају да је одбранила титулу. Због тога је још већа штета што црвено-бели у следећем колу неће гостовати Војводини, тиму са два бода мање од шампиона. Посртању Партизана оличеном  у само једној победи, два ремија и поразу, нису се надали ни највећи песимисти. Чукарички се опоравио после бледог старта, играма и добрим резултатима на домаћој и међународној сцени Брђани су показали да ће бити кандидат за место у врху. Одлично се позиционирао и ТСЦ, са две победе на гостовањима српским представницима у Европи Бачкотополчани су најавили високе амбиције.

Уз црно-беле у кризи је и Раднички. Нишлије ће после елиминације из квалификација за Лигу конференције моћи да се посвете борби за бодове, неопходно је да много тога поправе како би поново конкурисали за позицију у водећем квартету.

Бољи старт очекивао се од Радника и Напретка, Спартак је пријатно изненађење ако се узму у обзир лоше игре Суботичана током пролећа.

Лепо је свакако што је актуелна сезона Супер лиге историјска јер ће првак директно да се пласира у Лигу шампиона, а другопласирани тим учествовати у квалификацијама. Уместо досадашња четири имаћемо пет представника на међународној позорници, са два сигурна места у групној фази.

Рано је можда да се размишља како ће наши клубови сачувати тешко стечену привилегију, али за све учеснике европских такмичења из некадашње СФРЈ поражавајући је податак да се од њих 19 пет већ опростило од борби за групну фазу УЕФА надметања.

Југоносталгичари ће у оваквој ситуацији завапити за регионалном лигом, јер су јаке домаће утакмице услов за успехе на највећој сцени.

Они различитог  размишљања навешће примере Црвене звезде и Динама из Загреба као другачије, што је највише плод много већих буџета првака Србије и Хрватске у односу на остале претенденте за европска такмичења.

Истина је, као по обичају, негде у средини. Фудбал као неизбежно као огледало снаге државе и друштва морао би да прође кроз још много искушења да таква идеја не остане само у маштањима.