Само Шарић и Ниликина на нивоу МВП признања

Друштвене мреже ФИБА бележе огромне бројке кад су у питању посете. У веома занимљивом садржају привукла нас је објава са питањем ко ће бити МВП актуелног Европског првенства за јуниоре у Измиру. Међу десеторицом понуђених у гласању навијачима је и наш репрезентативац Филип Радаковић.

Пажњу су нам, међутим, привукла имена најбољих играча јуниорских ЕП у последњих десет година. Међу њима и двојице наших кошаркаша Николе Мишковића и Марка Пецарског. По годинама то је изгледало овако: 2012. - Дарио Шарић (Хрватска), 2013. - Кенан Сипахи (Турска), 2014. - Егемен Гувен (Турска), 2015. - Василис Харалампопулос (Грчка), 2016. - Френк Ниликина (Француска), 2017. - Никола Мишковић (Србија), 2018. - Марко Пецарски (Србија) и 2019. - Санти Алдама (Шпанија).

Од њих десеторице само двојица – Хрват Дарио Шарић (28, 207) и Француз Френк Ниликина (24, 198) – су сада чланови сениорских репрезентација својих земаља. Једини су током каријера оправдали очекивања.

Шарић је преко Ефеса отишао у НБА, где је тренутно члан Финикс Санса. Да није био повређен сигурно би имао још боље бројке у најквалитетнијој лиги света. За сениорски државни тим играо је на три Европска првенства, Олимпијским играма, као и на квалификацијама за ОИ и Светско првенство. Просек у репрезентацији му је 12 поена, 7,1 скок и 2,5 асистенција.

Ниликина је био члан Њујорка, сада је са Дончићем у Даласу, а за Галске петлове је играо на Светском првенству у Кини и Олимпијским играма у Токију. Просек му је слабији од крила из Шибеника – 5 поена, 1,8 скокова и 2,2 асистенције.

Сви остали укључујући и наш тандем нису достигли висине које су им се предвиђале. Додуше Шпанац Алдама (21), школован на Лојоли, члан је Мемфис Гризлиса НБА, али је одиграо само 32 меча у којима је постизао по 4,1 поен. Сипахи (28, 197) је играо у Фенербахчеу, Сарагоси, лане у Бешикташу, да би овог лета отишао у Каршијаку, Гувен (26, 209) био је међу Алимпијевићевим изабраницима у Бурси, сад је дошао код Атамана у Ефес, а Василис Харалампопулос (25, 203) је после три године у Олимпијакосу отиснуо на Апенине. Прво у Венецију, да би сада отишао у некад славни Фортитудо.

Реално, од некадашњег тандема Меге се далеко више очекивало. Мишковић (23, 209) се није наметнуо у београдском развојном клубу, а Гдиња и Подгорица свакако нису ниво његовог потенцијала. Слична је ситуација и са Пецарским (22, 208). Није успео да се наметне у Партизану, ни у ФМП-у није успео да се избори за водећу улогу. У АБА лиги у дресу чачанског Борца прошле сезоне постизао је 12,2 поена и имао шест скокова.

Свакако су за то у приличној мери и сами криви, али морамо да се запитамо (као што то рече и председник КСС Предраг Даниловић на конференцији за медије сениорске репрезентације) да ли се са њима на прелазу из јуниорске у сениорску кошарку довољно и исправно радило...