Стефан Јовић: Србија је подељена на Звезду и Партизан, а ја од када знам за себе волим ведрије боје

Млади плејмејкер Црвене звезде Телеком и члан репрезентације Србије која се на Светском првенству у Шпанији окитила сребрном медаљом, Стефан Јовић, у најновијем броју Журналовог Магазина истакао је између осталог значај који је Мирослав Николић имао на његову каријеру и своју љубав према црвено–белој боји.

За само пар месеци, прешли сте пут од другог плеја Радничког до вицешампиона света и члана елитног евролигашког друштва. Да ли имате времена да размислите о томе?

- Крагујевац је за мене био прекретница. Поред тренера из Ниша, велику захвалност за све дугујем Мирославу Николићу. Он ме је запазио док са играо у Слоги. Да није било њега и Радничког, не бих ни ја био овде где јесам. Мислим да Мута није имао никад веће проблеме као моје последње године у Радничком. То су биле огромне муке, буквално крпљење. Али, успели смо да направимо добар тим и историјски успех. То је свима била одскочна даска. А, ја сам имао среће да сам увек играо добро када нас је селектор Ђорђевић долазио. Сећам се да су ми у шали рекли, дај да га зовемо на сваку утакмицу.

Ваша огромна срећа се наставила потписом за клуб за који навијате од малих ногу. Како сте то доживели?

- Србија је подељена на Звезду и Партизан, а ја од када знам за себе волим ведрије боје. Пар пута сам био на Маракани и уживао са другарима. Увек ћу памтити меч Звезда – Левадија, сада већ давне 2007. Био је то мој први долазак на Маракану. Те емоције су само подгрејале моју жељу да једног дана обучем црвено-бели дрес. Било је шанси да се то догоди и раније. Био сам на проби после медаље са Ергономом. Али, тек сада су се коцкице поклопиле и снови су ми се испунили.