Шесторица величанствених: Хвала свима, било је емотивно и прелепо, време је за наследнике

Златни ватерполисти, њих шесторица, синоћ су се на утакмици против Италије (9:9) на турниру „Србија 2022“ и званично опростили од репрезентације Србије.

– Имали смо фантастичне каријере, освојили све што смо могли, али најлепше од свега је тај заједнички пут и овај фантастични опроштај – заједничка је порука "шесторице величенствених".

Филип Филиповић, Андрија Прлаиновић, Душко и Гојко Пијетловић, Милан Алексић и Стефан Митровић уз овације навијача на препуним трибинама базена „Милан Гале Мушкатировић“ на Дорћолу ставили су тачку на репрезентативне каријере.

– Било је емотивно и сад се јежим. Завршио сам каријеру са играчима са којима сам био 20 година. Било је прелепо поново бити у базену и осетити набој који постоји када играте за репрезентацију. Сада је време за наследнике, све су то сјајни момци и верујем да ће наставити да постижу нове успехе за српски ватерполо – рекао је Тањугу Андрија Прлаиновић, уз констатацију да ће бар још две године наставити клупску каријеру.

Душко Пијетловић рекао је да није могао да пожели бољи крај репрезентативне каријере.

– Емотивно вече, зааједно смо почињали и заједно завршили каријеру, за мене додатно посебно јер је ту мој брат. Родитељи су сигурно најпоноснији – рекао је Пијетловић, који ће, такође, бар још две године наставити клупску каријеру.

Са друге стране његов брат Гојко, један од најбољих ватерполо голмана које је Србија имала, највероватније ће завршити са активним играњем.

– Имали смо трему, али не такмичарску. Доста нас је ван базена и форме. Било је емотивно, лепо за око и душу. Ови момци заслужују овакав испраћај, све је протекло како смо замислили – рекао је Гојко Пијетловић.

Капитен Филип Филиповић,као што је и најавио, није могао да сакрије сузе.

– Памтићу ово вече читав живот. Више сам гледао у најмилије него у базен. Хвала Савезу, било је емотивно и заиста је лепо бити Србин. Немам најдражу медаљу, моја медаља је пут који смо прошли, то су године дивног пријатељства и породичне атмосфере. То нема цену, остаје за читав живот – поручио је Филиповић.

Милан Алексић, који је већ „пензионер“ и преузео је улогу спортског директора Савеза додао је да су увек осећали љубав и знали да је узврате.

– Памтим све, највише злата у Риму и Рију, али свака медаља има посебну драж – рекао је Алексић.

Стефан Митровић се захвалио свима на подршци.

–  Издржали смо све, дрил тренера, остали јаки и сложни и резултати су ту – поручио је Митровић.