Двојак разлог је јуче „натерао” на поновно јављање Љуба Петровића из Вијетнама. Оба тугаљива, успут појачана инсомнијом и љутином у гласу.
- Дуго нисам успевао да заспим после утакмице с Макабијем. Да буде неповољније, на изненађујућу и мени фрустрирајућу Звездину елиминацију из Лиге шампиона надовезала се и нетачна информација да сам у Београду. Растанак с Тан Хоа се истина ближи, али сам у обавези да одрадим раскидни рок од 30 дана.
Љупко је у мањку спортске среће донекле потражио оправдање за прексиноћни фијаско Црвене звезде, такмичарски и финансијски!
- Фортуна, како би новинари рекли, није нам била наклоњена. Опет, водили смо са 2:0... Штета, не знам шта бих друго рекао.
Потоње је иницирало питање о његовим искуствима с два гола предности и евентуалном елиминацијом.
- Мени се то није десило, никад... да се сећам.
Као и потпитање о изгубљеној утакмици, после 2:0.
- Неее... да памтим.







Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.