Одузета медаља Србији у Јуџину

Веома је била задовољна Ивана Вулета после победе у апсолутном пласману Дијамантске лиге прексиноћ у Цириху. Имала је много разлога за то, а најважнији је да је четврти пут освојила престижни трофеј у краљици спортова. Већ с три се издвојила на листи, а четири… па толико су заједно (по два), освојиле најближе ривалке, Американке Бритни Рис и Тијана Бартолета.

После освојеног Првенства Европе у Минхену у августу, тренер Горан Обрадовић је открио да медаљу увек прослављају вечером. Ове године било је то не само у Баварској и кантону на северу Земље сатова, већ пре тога на Првенству света у дворани у Београду.

Сада су се окупили у италијанском ресторану непосредно уз чувени Лецигрунд стадион. За столом су уз тренера и њу били Иванин супруг Марко Вулета, брат Немања Шпановић с девојком и Биљана Даничић, пиар и кума наше ведете.

– Наручили смо пицу. То смо урадили прошле године и ево, опет. Не желимо да нешто променимо па да нас бије малер – указује тренер Горан Обрадовић, који већ до детаља мисли на сезону 2023.

Прилично је касно?

– После прославе победника на стадиону и анти–допинг контроле у пола сата после поноћи, нисмо имали бољи термин од ових – пола два ујутру.

Да ли је било нечег занимљивог?

– Не знам шта бих издвојила. Немам никакве занимљивости посебне – прикључила се разговору Ивана Вулета, коју смо пре свега желели да чујемо.

Нормално, јер је већ постала рутина да освајате другима недостижне даљине. Пошто се све више борите сама против себе – да ли је ова година вама најуспешнија?

– Баш смо о томе разговарали за столом. Челе (надимак тренера Обрадовића) био је мишљења да је 2016. квалитетнија. Освојила сам тада први пут Дијамантску лигу у апсолутном пласману, победила на Првенству Европе на отвореним борилиштима, била друга на Шампионату света у дворани и, што је најважније, освојила треће место на Олимпијским играма. То последње је пресудило наспрам овогодишње три титуле.

Дакле, ово вам је друга најуспешнија сезона до сада?

– Тако је.

Шта је било потребно да учините?

– Да освојим четврти Дијамант и тиме надмашим остале ривалке. Мислили смо да ће бити неопходно да се прескочи овде седам метара, али је и 6,97 из мог првог покушаја било довољно.

Какво је осећање после свега?

– Презадовољна сам. Мислим – срећна сам. И гладна сам… Ту сам с породицом, као и с другом породицом (мислила је на део свог тима предвођеним Гораном  Обрадовићем) и уживамо у победи.

Пре него што вас оставимо да вечерате на миру, да вас питамо још – шта даље?

– Идем са супругом на одмор одмах из Цириха.

После тога?

– Правићемо планове за даље, а сада је најважније да се – одморимо…