Мушка репрезентација Пољске је стигла до треће медаље у низу на Светским првенствима. Очекивао је одбојкашки аудиторијум, веровали су селектор Никола Грбић и играчи да могу да наставе златни низ започет 2014. године када су се попели на трон. Исто поновили и четири године касније.
Ипак, у финалу, у невероватном амбијенту арене „Сподек“ у Катовицама, Италијани су прекинули сан шампиона, сан Николе Грбића. У стилу спортсмена, какав је био и као играч, сада као селектор, ас какав је млађи од браће Грбића честитао је Италији, и у једној реченици је сажео целу борбу за злато, недељу, 11. септембар 2022, лудницу у Пољској, пораз, сребро:
- Италија је заслужено освојила злато, били су бољи.
И ту је Србин за кормилом Пољске ставио тачку.
Дан други, понедељак, мислим се роје. Никола Грбић је на вези, у разговору за Спортски журнал, отворен као и увек, без задршке, критике, сталожен почео је у истом маниру:
- Они (оп, аут Италијани) су апсолутно заслужили и финале и титулу, ништа не могу да им одузмем. Колико год да смо били уморни, да нам није био дан, успели смо у првом сету да окренемо резултат, иако су водили 21:17, и да их оставимо на 22 поена. Мислио сам и на 7:4 у наставку када је селектор Де Ђорђи тражио тајм-аут, касније на 16:13 да је то то. Можемо да их , жаргонски, сломијемо, али... Не могу да кажем да сам се надао да ће да падну у игри, јер у наставку се посебно видело колико су одбојкаши Италије били жељни финала, злата. Наставили су да играју, верују до краја. Стрпљивом игром, успевали су да одолевају свим нападима, нас у терену, публике. Млада екипа, а као да су прекаљени, искусни играчи. А када погледате већину тих момака, ово су њихови малтене први кораци на великој сцени.
Ваша екипа, играла је добро, али?
- Немам, шта да им замерим. Момци су се трудили да буду на висини задатка. И не само игром у финалу, током целог Светског, у Лиги нација.
Потајно се очекивало то злато, све је ишло у том смеру?
- Признајем, разочаран сам! Био сам убеђен да ћемо да их победимо, веровао сам да можемо да освојимо злато, не због сујете, традиције, не! Баш зато што смо играли добро. Први пут да је већина играча добила шансу, један Јануш, да игра у репрезентацији, да буде вицешампион света.
Против Бразила „игра на нож“, исто и против Америке, пет сетова и тријумфи. Да ли је исти сценарио могао да буду и у финалу?
- Понављам код 16:13 у другом сету, нисам се тад надао. Константно сам очекивао да можемо да их избацимо из ритма, да ће да подлегну притиску као Американци и Бразил. Сећам се Бразила, те утакмице у којој су први одиграли фантастично и где сам објективно био забринут. Помислио сам, ако овако наставе, аууу, биће проблема. Међутим, нису имали снаге да издрже тај ритам.
Ипак, за преокрет у овој борби, ко, или шта је недостајало?
- Мој тим је био на нивоу. Али, немам индивидуалце који би могли својом игром и инспирацијом да поремете противника, унесу преокрет. С друге стране, Италија је изгледала све сигурније, стабилније. Постао сам свестан да неће бити шансе за тај-брејком. И тако је и било – сумирао је Грбић, само 24 часа после освојеног сребра на планетарној смотри, а пре официјелних обавеза, сликања са спонзорима, свечаних вечера, давања интервјуа пољским медијима:
- Шта било да смо освојили злато – насмејао се на крају Грбић.
САДА ЈЕ МОМЕНАТ ДА РИЗИКУЈЕТЕ
Четврти сет, ствари су се „отеле контроли“. Грбић зове тајм-аут:
- То је било на средини тог сета. У дефициту смо три поена. Рекао сам, момци сад је моменат да ризикујете, све иде на сервис, да играте, пробате све, надајући се да ћемо успети. Било је добро, било је и неколико брејкова, али недовољно да наудимо ривалу.
КАО ИЗДУВАН БАЛОН...
Свестан је Никола да ће „болети“ пораз, али да није живот стао. Направио је компарацију са Светским 1998. године, с великим разлогом:
- Поредио сам управо са тим из 1998. године када сам био играч и са 25 година био разочаран освојеним сребром. Исто је била Италија. Мислио сам тада да се ово више неће поновити, шампионат много дужи, напорнији. Али, ево и у тренерској каријери доживите исто. Не могу да се отмем утиску, колико год да је атмосфера била дивна, навијачи, подршка.. Осећам се рецимо као издуван балон. И лепе ствари вас испразне, после победе над Америком и Бразилом, исто сам се осећао. Али то је било исцрпљујуће. Ипак, сада је крајњи резултат другачији, а осећај исти. Али, биће времена за анализу.
НЕЋЕ МЕ ТО ЗЛАТО
И док се “прашина полако слеже“, Грбић је признао:
- Бићу задовољан када ми се све слегне. Сада сам сувише под утиском изгубљеног финала. После шест полуфинала, четири као играч, два као тренер... Неће ме то злато, стално ми бежи.


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.