Србија није могла да се избори - Репрезентације су локомотива

Са слушалицама у ушима и шареним спортским ранцем, један горостас се шетао по башти хотела Шератон који је, у односу на пре неколико дана, постао пуст. Облачно време је само допринело том утиску који је постао чињеница након што је више од пола репрезентација које су дошле до елиминација, напустило Берлин.

Знало се да та фигура од 215 сантиметара није активан играч. Одавала га је седа коса. Остало... Па, можда би Патрик Фемерлинг и сада помогао репрезентацији са којом је освојио европско сребро 2005. у Београду и светску бронзу 2002. у Индијанаполису. Мада, државни тим његове Немачке и без тако велике петице изгледа изванредно.

Много је разлога због којих смо пришли Фемерлингу. Човек је годинама сарађивао са Светиславом Пешићем, сада селектором Србије. Освојио је Европу са Дејаном Бодирогом, свеже првим човеком Евролиге. А и Немачка је постала један од хитова Евробаскета у Берлину. Ред је да одатле и почнемо.

- Добро се све развија. Ово је талентована генерација иако нема неких важних играча. Имају сјајну хемију, добри су, али је најбитније што сви баш желе да буду овде. Без тога нема ништа. Кликнули су, за разлику од прошле године. Немачка кошарка расте, скаутинг је бољи, тренери раде квалитетније и систем напредује.

Млађе категорије мало брину Фемерлинга. Али, и ту се виде резултати.

- И ту постоји напредак, али не успевамо да дођемо до медаља на турнирима. Међутим, циљ је да се ти момци подигну до одређеног нивоа. Наравно да бисмо волели да побеђујемо, али највише желимо да доведемо некога до сениорског тима. Као што је случај са Францом Вагнером. Играо је у младој репрезентацији а сада је овде. И један је од најбољих европских кошаркаша. То је циљ.

Некадашњи центар Албе, Барселоне, Олимпијакоса, Панатинаикоса, Севиље..зна колико утакмица каква је била против Грчке може да буде важна за популарност кошарке у његовој домовини. Заправо, у свакој земљи.

- Репрезентације су локомотива. Чак и људи који нису толико заинтересовани за кошарку, почеће да прате, посебно ако виде успех. Желеће да буду у току, знаће играче... Ово ће утицати на немачку кошарку. Колико? Видећемо кад се подвуче црта.

Али...

- Инфраструктура мора да се поправи. Бундеслига мора да напредује по броју немачких играча на терену. Обавезно је да их буде више. Алба је лидер по томе и има успеха. Надам се да ће и други преузети ту идеју и искористити је, јер постоји много талената. Узмите таквог младог играча за мање пара, платите мало скупље неког квалитетнијег странца и нека уз њега напредује Немац.

Гледао је Фемерлинг свог бившег шефа како води Србију. Видео је и пораз Пешићевог тима у осмини финала.

- Тежак је то ударац, али против Италијана је увек неугодно играти. Стално пик-ен-поп, без класичне петице... Компликовано је то бранити. Сећам се једног турнира у Келну, мислим да је 2003-2004. Играли су Американци са Ајверсоном, Италијани, ми... И исто су све радили! Непрекидно пик-ен-поп, сипали су тројке и победили Американце, што је било супер-изненађење.

Што се тиче конкретно утакмице са Орловима у Берлину...

- Кључ је био у емотивном делу. Србија није успела да се избори са оним што се дешавало.

Наравно, 47-годишњак из Хамбурга и даље стоји уз свог бившег тренера.

- Играо сам за Пешића четири године. Сјајан је тренер. Са њим сам освојио Немачку, Шпанију, Евролигу... Некада упали, некада не. Видите шта се десило Грцима. Итудис је феноменалан стручњак, имају сјајне играче, изванредну хемију, праву емоцију... И на крају ми одиграмо скоро савршену утакмицу, сви шутеви нам уђу и одједном су два велика фаворита, Србија и Грчка, елиминисана. Кад се игра на једну утакмицу која одлучује, страшно је тешко.