Љупко Петровић, легендарни тренер Црвене звезде, често дође на Тару и сврати у Бајину Башту код дугогодишњег пријатеља Рада Сарића. На Градском тргу, у друштву Ђуре Вујића, некадашњег фудбалера Радничког, из времена када су Обреновчани играли у елитном рангу, водили су фудбалске разговоре, а теме многобројне.
- Волим да дођем у Бајину Башту, обожавам Дрину и Тару. Ту ме увек дочека пријатељ Раде Сарић и у опуштеној атмосфери причамо о фудбалу – каже Љупко Петровић.
Искусни стручњак, са црвено-белима на крову Европе, испричао је неколико догађаја везаних за играче Црвене звезде.
- Један од најбољих, у сјајном тиму, који је постао европски првак, био је Владимир Југовић. Био сам му тренер годину дана у Раду где је стигао из Црвене звезде, а кад сам постао тренер црвено-белих, затражио сам од Џајића и Цветковића да га врате. Рекли су ми да доводе Синишу Михаиловића, а кад сам им рекао да му је Југовић раван по квалитету, гледали су ме са чуђењем. Прихватили су мој предлог и био је то пун погодак за Црвену звезду.
Реч тврђа од челика
Џајић и Цветковић понудили су Љупку Петровићу да буде тренер Црвене звезде.
- Једне вечери смо се договорили о свему и остало је да сутрадан потпишем уговор. Ујутру ме је пронашао возач Ненада Бјековића и пренео поруку да жели да дођем код њега. Отишао сам кући, лепо ме примио, макло смо разговарали, а онда је изнео понуду да постанем тренер Партизана. Зхвалио сам се и обавестио га да сам дао реч челницима Црвене збезде да ћу бити њен тренер. Ненад ми је пружио руку честитао и пожелео успех – испричао је Љупко Петровић.
На Сарићево питање какав је био играч Драгиша Бинић, Љупко је кратко застао, а онда рекао:
- Ако кажем да је био бржи од ветра и да је у Европи по брзини први до Француза Папена из тог времена, онда је све јасно. Савићевић, Просинечки и Југовић имали су задатак да дају лопту у празан простор на страни где се налазио Бинић, па је као од шале претрчавао чуваре, идеално центрирао или давао голове.
Једна од тема била је и Слобода из Ужица која је дала много сјајних играча Звезди и Партизану. Иако су долазили, углавном, кад су Ужичани играли у Српској или Другој лиги, постајали су стандардни првотимци, неки рпрезентативци и интернационалци.
У причи су поменути Милован Ђорић, Мирослав Павловић, Србољуб Кривокућа, Србо Стаменковић, Златко Крџевић, Зоран Његуш, Радомир Антић, Ђуро Марић, Решад Куновац, Радиша Илић...
- Сећам се да сам звао колегу Слободана Доганџића из Ужица да се распитам за бека Слободе Зорана Његуша. Рекао ми је да ћу, ако га узмем, добити репрезентативца и интернационалца, а то се и обистинило – истакао је Љупко Петровић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
