Браун после освајања злата на ЕП: На терену сви говоримо исти језик

Трећег августа, 2019. године, озваничен је потпис Лоренца Брауна у Црвеној звезди. Они који су пажљивије и – самим тим – страственије пратили НБА лигу, знали су за овог момка. Не зато што их је превише одушевљавао, али ипак је био део Филаделфије, Минесоте, кратко Финикса и онда Торонта са којим је требало да освоји титулу, али су га Репторси пре тога прецртали из тима.

Тај момак, тада је, доласком на Мали Калемегдан, први пут упознао Европу. А, сложићете се и ви, сигурно и он, то је нешто потпуно другачије када је реч о кошарци. У сваком случају, Браун је мало по мало схватао како се игра на Старом континенту, растао је до изванредних представа у дресу УНИКС-а прошле сезоне и до, за све изненађујућег, позива од стране шпанске федерације да постане репрезентативац најбоље селекције Европе. Да помогне.

То како је прослављао победе са Црвеном фуријом – на страну како је играо, а био је понајбољи играч тима – показало је да је у питању нешто посебно за њега.

Док су му прилазили саиграчи и викали да је ”легенда”, Браун је причао са златом око врата. Европским златом, што је за њега било непојмљиво.

- Да, кад сам добио пасош, ово ми је био циљ – рекао је 33-годишњак из Џорџије. - Дошао сам уз много буке, али смо на крају сви успели. Суочио сам се са критикама, ко зна из ког разлог. Ваљда због језичке баријере и земље, ко зна. Али, на терену говоримо исти језик. Није важно које смо боје и одакле долазимо, ми смо браћа. То говори највише.

Браун није превише причљив. Ни после освајања европског трона и уписивања у већ богату историју шпанске кошарке, није много тога понудио.

- Не причам ништа. Само се смејем и уживам.

Ипак, ускоро ће пропричати шпански језик.

- Учим много, али не могу да саставим реченице. Кад дођем у Макаби, узећу професора шпанског језика. И следећег лета бићу спреман.

Браунова сарадња са Серђом Скариолом је заиста била сјајна. А функционисао је и са Луисом Гилом, асистентом италијанског стручњака који је најактивнији када је одбрана Шпаније у питању.

- Невероватни су. План утакмице за сваку битку у коју смо улазили био је прави. Нисмо били најталентованији, највећи, најбољи, али тимски рад увек победи. Ови момци су заједно од када су били дечаци. И то што су ме пустили да играм своју игру, што су ми тренери допустили да будем део, невероватно је.

Много је лепог говорио Браун и током шампионата о саиграчима, о Диазу, Вилију Ернангомезу... Сада је на ред дошао Руди Фернандез. На питање шта је научио од шпанске легенде, Браун је испалио:

- Све! Играо је кроз повреду. Причао је свима шта је требало да чују. И предводио нас је на терену. Бацао се, погађао велике тројке... Воли своју земљу толико да је жртвовао своје тело да би освојио ово злато. Изузетно сам поносан што сам био део његове приче.

Каква је будућност Лоренца Брауна у репрезентацији Шпаније?

- Нисам сигуран. Ја сам отворен за све. Сада сам само узбуђен што ћу ићи у Тел Авив и започети нешто ново.