Није то морао ни да каже. Осмех на лицу Милоша Нинковића говорио је за себе. Задовољан је у Аустралији. У Сиднеју, који му је већ седам година дом. У коме се и његова породица добро снашла. Где му прија.
Мала ретроспектива каријере… Динамо из Кијева…
- Да није било Динама, не би ни играо Лигу шампиона. Не би играо ни за репрезентацију Србије. Али колико ми је помогао, мислим да сам предуго био у том клубу. Мислим да је после Светског првенства, када сам имао неке понуде, био идеалан тренутак да одем у неку атрактивнију лигу. Али… Девет година је било предуго.
Са ове дистанце када погледа, неке потезе у каријери би другачије повукао.
- Можда да сам, например, отишао из Чукаричког у Звезду, па да сам после Звезде… Мислим, то је сад неко моје мишљење шта би било кад би било. Никад не знаш… Искрено, мислим да је из Чукаричког требало да одем у Звезду. Да пробам да коју годину одиграм ту, па да после тога направим каријеру.
Јер – та опција је заиста и постојала.
- Играо сам тада Другу лигу, имао сам непуних 19 година. И Динамо је тад платио обештећење милион америчких долара. Сад је то много новца. А не тад…
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
