Почетна / Микс / Борилачки спортови

Рвачки подвиг - Докманац: Само Русији и Ирану је успело оно што и Србији

СП у рвању пратило више од десет милиона посетилаца преко директних преноса само на друштвеним мрежама, у односу на прошло СП у Ослу то је повећање од око 700%
ФОТО: М. Рашић

На рвачком Светском првенству у Београду Србија је дошла до пет медаља, четири у грчко-римском стилу (четири злата: Себастиан Нађ, Мате Немеш, Зураби Датунашвили, Али Арслан) и једне у слободном стилу (бронза: Стеван Андрија Мићић)

- И даље ми звучи нереално све што смо остварили на овом шампионату света. Пре свега, ту мислим на освајање пет медаља као и на перфектну организацију овог великог такмичења - каже др Милорад Докманац, селектор рвачке репрезентације Србије, сумирајући утиске после историјских успеха наших такмичара на Светском првенству које недавно одржано у Београду.

- Освојити једну титулу првака света је огроман успех за овако малу земљу, а када се освоје четири златне медаље то је нешто нестварно. Овакав резултат на светским првенствима у грчко-римском стилу кроз историју су оствариле само две нације и то Иран и Русија. Међутим, ово није коначна реч ове генерације рвача, очекујемо да сви они заблистају и у наредне две године. План је да прво остваре норму за учешће на Олимпијским играма, а онда да нас достојно репрезентују и на највећој смотри светског спорта у Паризу 2024. Године - констатује Докманац.

Као кључ великог успеха српског рвања Докманац је навео:

- Ако у обзир узмемо податак да су се прошле године од репрезентације опростила тројица наших великих рвача који су освојили чак 16 олимпијских, светских и европских сениорских медаља Штефанек, Максимовић и Фрис, онда овај резултат добија још више на значају. До свих ових успеха не би било могуће доћи да се на челу Савеза не налази неуморни председник Жељко Трајковић, који држи апсолутно све конце у својим рукама и као успешни диригент води овај сјајни рвачки оркестар. Резултат који је остварен у Београду је незабележен у историји не само рвачког него и у историји српског индивидуалног спорта, да на једном светском шампионату имате четворо финалиста и четири златне медаље.

Осим сјајних спортских резултата Рвачки савез Србије доказао се и као врхунски организатор.

Похвале су стигле са свих страна, а Светска рвачка федерација је објавила податак да је светски шампионат пратило више од десет милиона посетилаца преко директних преноса само на друштвеним мрежама, а у односу на прошли шампионат света у Ослу то је повећање од око 700%.

Домаћинство светског првенства у комбинацији са врхунским резултатима по речима Докманца донело је значајан бефенит рвању у Србији:

- Рвање је у септембру било веома праћено кроз директне телевизијске преносе свих мечева на шампионату. Историјски успех наших рвача допринео је да већ у првој недељи после шампионата имамо значајан прилив нових чланова у рвачке клубове који желе да се баве овим спортом. Све ово ће допринети да рвање има светлу будућност у наредним годинама. Велика су очекивања да се након отварања центра за борилачке спортове у Кошутњаку створе максимални услови за рад са младим перспективним рвачима. То даје наду да ћемо и у будућнсти остати рвачка светска велесила, а што тренутно и јесмо. Спортски рвачки комплекс у Кањижи је заживео пре годину и по дана и он даје већ прве значајне резултате у раду са младим рвачима и рвачицама, а када у систем рвачког спорта укључимо и Кошутњак, све ће бити много боље и квалитетније, него што смо то имали до сада.

О наредним изазовима који предстоје нашим рвачима Докманац каже:

- Средином октобра крећу клупске обавезе и лигашка такмичења, која ће се завршити 3. децембра 2022. године, са плеј-офом Супер лиге Србије. Главни фокус у следећој години биће на сениорском шампионату света, јер ће са овог првенства првих пет рвача обезбедити норму за одлазак на Олимпијске игре у Париз. Као што смо ове године све подредили Светском шампионату у Београду, тако ће идуће године све наше активности бити усмерена на остваривање норми за Игре у Паризу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.