Белић упио енглески менталитет: Предосећао сам гол

Партизан је летос остао без 14 фудбалера, за сваког је мање-више пронађена адекватна замена, али велика је празнина остала одласком Саше Здјелара у московски ЦСКА. Међутим, Кристијан Белић полако почиње да личи на златног Орлића са Новог Зеланда.

У победи против Чукаричко, био је најбољи играч на терену, стандардно добар у дефанзивним задацима, али показао је да и у офанзиви може да буде опасан.

Везиста црно-белих истиче да је желео да се покаже у најбољем светлу против бившег клуба:

- Био сам специјално мотивисан за утакмицу са Чукаричким. Нисам тамо много играо, али да не буде забуне, захвалан сам им што су ми пружили прилику кад сам имао неке лоше моменте у каријери, после тешког периода у Олимпијакосу и то нисам заборавио. Дали су ми могућност да се играчки вратим у живот и хвала им на томе, без обзира на малу минутажу. На крају сам стигао у Партизан и испао је најбољи могући сценарио.

Белић је постигао првенац у дресу Парног ваљка, међутим, поред тога спасао је свој при резултату 2:2. Брзоноги Овусу се залетао према голу црно-белих и изашао сам пред Поповића, али Кристијан се на тренутак „претворио” у Нгола Кантеа и успео да стигне ривала и правовремени улиза последњим атомима снаге.

- Верујте, почели су грчеви да ме хватају, био сам на граници да ли ћу да направим прекршај за црвени картон или спасим ситуацију, али сам на срећу успео оно друго и срећан сам због тога. Било је више до жеље и воље да сачувам тим, него до брзине. Није ми било добро кад сам га јурио, но, имао сам осећај да могу и да ће бити све у реду. Пре тога сам постигао гол, који ме, такође радује и за који сам имао предосећај. Рекао сам саиграчима да ме служи шут на последњих неколико мечева и да ћу на неком сигурно погодити мрежу.

Ђак Чекићара из Лондона био је на мети критика после црвеног картона у дуелу са Словацком у првом колу групне фазе Лиге конференције, али после неколико добрих партија постаје миљеник Гробара.

- Такав сам једноставно тип играча. Волим да играм фудбал, да трчим, да се борим за свој тим и значи ми кад то неко може да препозна. Та моја жустрина на терену је мој стил, да не играм тако не бих био свој. И неће се ништа променити, наставићу тако, некад можда бити мало и превише агресиван, али даћу све од себе и да исконтролишем те моменте како не бих угрозио цео тим.

Кристијан је по доласку у редове Парног ваљка добио епитет „грубијана” коме је једини задатак да квари игру ривала. Међутим, на неколико последњих мечева показао је да је и те како вешт са лоптом.

- Као клинац сам играо и нападача и дефанзивца, сада сам везни. Дакле, све сам прошао на терену од изазова и сналазим се добро. Отуда и те техничке способности. Имао сам и сјајне тренере са којима сам радио доста на себи и то је сигурно нека врлина која ће би користити у каријери.

Доласком Гордана Петрића на клупу клуба из Хумске Белић је зацементирао место стартног „бонуса” у Партизану.

- Шеф ми некада тражи да одигравам мало брже, али оно што очекује од мене је заправо и моја лична карта - дуел игра, темпо, ритам који дајем целом тиму и то су моји захтеви на тој позицији.

Парни ваљак је до победе над Брђанима стигао у 85. минути поготком Слободана Урошевића, коме је претходила лукавост Бибарса Натха.

- То је једноставно плод Натхове луцидности и импровизације. Мада, нећу ништа да одузмем Страхињи Пандуровићу, који је задужен за прекиде. Можда су нешто смишљали и радили када нисам био присутан. Ипак, мислим да је ово само Натхово дело, са јасним инструкцијама на сваком мечу да увек изведемо брзо прекид када год је то могуће.

Црно-бели у четвртак дочекују Напредак у заосталој утакмици петог кола Супер лиге:

- Имамо времена да славимо само мало после Чукаричког, јер понедељак је нови дан и све креће изнова. Размишљамо само о Напретку, тако је то у фудбалу, заборавља се све што је било, идемо у нове победе и настављамо да јуримо прво место – јасан је Белић.