Манце: Отерали су ме из моје куће после 32 године

Турбуленције између два конфронтирана табора групе око Остоје Мијаиловића и новог руководства ЈСД Партизан и Милорада Вучелића, чија група га сматра још увек легитимним председником спортског друштва преламају се на оперативцима.

После Милана Обућине који је отишао у пензију, ЈСД Партизан морао је да напусти и Горан Манце, који је 32 године каријере радио у спортском друштву. Горан, иначе рођени брат покојне легенде Партизана Драгана Манцеа, о ситуацији у којој се нашао каже:

- Ни у сну нисам очекивао да ћу након три деценије рада у спортском друштву, које сматрам својом кућом, завршити на улици. Ново руководство ми је отворено замерило што сам у добрим односима са људима из фудбалског клуба, што сваке године на Телеоптику традиционално организујем „Куп Драган Манце”. Преко ноћи сам означен као непријатељ! Не могу да разумем поделе и етикетирање људи... Одрастао сам уз Партизан, као клинац долазио на тренинге и утакмице, као навијач бодрио клуб широм бивше Југославије, учествовао у организацији многих спортских догађаја нашег друштва, а сада сам доживео да ме након 32 године рада отерају из моје куће.

Манце истиче да му се мобилни усијао од позива и порука и да никоме није умео да објасни ситуацију у којој се нашао.

- Многе колеге су ми се повериле да трпе страховите притиске од стране господина Танасковића, да им се прети да избегавају било какав контакт са клубовима који нису уз Мијаиловића. Радна заједница се уцењује да саботира рад фудбалског клуба неодржавањем терена и пратећих објеката. За мене постоји један Партизан, несхватљиво ми је да одређени људи зарад личних интереса, преко леђа нас обичних радника, желе да науде фудбалу или било којој секцији друштва са којом су у лошим односима. У Партизан сам дошао 1989.године и одговорно тврдим да се радна заједница није налазила у тежем положају него данас. Пребројавају се крвна зрнца, ко је са ким пријатељ, брат, познаник, ми радници смо заплашени до те мере, да су поједини завршили у болници, а неки и престали да долазе на посао, због шиканирања од стране новог руководства. Након понижавања и претњи био сам приморан да раскинем радни однос, јер даљи нормалан рад у таквом окружењу није могућ. Знам да и друге моје колеге чека сличан сценарио. И даље ћу наставити да пратим и будем уз мој Партизан, то нико не може да ми одузме, већ сам као што рекох примио пуно позива људи из спорта који цене мој тридесетогодишњи рад и допринос у спорту и нуде ми посао, али само се надам да ће се ова мучна епизода у којој се друштво налази убрзо завршити – закључио је Манце.

Да се Манцеове заслуге за црно-белу породицу у једном њеном делу цене, показује и то да су у фудбалском колективу одмах реаговали и нису дозволили да остане без посла, већ ће преузети функцију секретара омладинског погона.