Распродато! Више од сат времена пре почетка утакмице обавестио је Партизан јавност са својих налога на друштвеним мрежема. Уз додатак – утакмицу са Жалгирисом видеће пуна Арена.
У том тренутку, трибине су и даље биле празне. Тек понеки навијач гледао је загравање Кевина Пантера и Џејмса Нанелија. Партизанови Американци су немилосрдно решетали кош. Хватали залет.
Нешто касније, када су се светла попалила, доста добро попуњен горњи прстен Штарк арене гледао је Јама Мадара. Његовом шутерском тренингу асистирао је Алекса Аврамовић.
Понеки аплауз, понеки звиждук момцима у зеленим дресовима... Доста гласнији дочекао их је када су истрчали на загревање. Али, и на тих 25 минута пре почетка било је празних столица. Као да су – знајући да их њихова места чекају – навијачи негде пратили фудбалску утакмицу.
Неком другом „храму“ је намењена та песма, али ове сезоне и Арена ће бити баш црно-бели храм. И баш та песма ишла са разгласа у тренутку када је у дворану ушао Жељко Обрадовић.
- Нек заурла сад црно-бели храм – зачуло се са разгласа.
А Арена је „заурлала“:
- Узми Жељко евротитулу!
Иста жеља прати Обрадовића од како се вратио у Партизан. И пратиће га.
Мало по мало, више није било празних столица. И нико ту није седео. Добро – јесу они на местима поред терена.
Дуго су навијачи Партизана чекали Евролигу да од сваке утакмице не би направили спектакл.
И ова је била баш то. Спектакл!




Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.