Нађ: Боље Лацио, него Шериф

Предалеко је фебруарски двомеч Партизана са Шерифом у шеснаестини финала Лиге конференције, ауторитативно уверава своједобно капитен црно-белих пенушавог карактера и актер елиминације првака Молдавије 2005. године из квалификација за Лигу шампиона, од средине августа први асистент Гордана Петрића - Алберт Нађ.

Уз шампањ опаску, њему својствену:

- Пустимо Шериф, дотад има три месеца. Тренутно и једино размишљам о Спартаку и Новом Пазару, потом прелазном року и припремном периоду. Дуго је време, ко зна шта хоће и шта би све могло да се догоди до фебруара?

Шта, рецимо?

- Можда њихова екипа зимус буде допунски селектирана, као и прошлогодишња која је из квалификација за Лигу шампиона елиминисала квалитетну Црвену звезду и нема благе везе с актуелном. Србија је ово и, можда, буде уследила енормна понуда или две-три за неког од наших играча… Отуд, депласирано је да сад причамо о међусобном дуелу с Молдавцима.

Противник је, ипак, по мери Партизана?

- С ким год сам разговарао, свак нас већ види у осмини финала. А, мене је живот научио да респектујем ривала, скочим и онда кажем – хоп! Није то баш тако, на крају крајева Шериф је био трећи у групи са Реалом Сосиједадом и Манчестер јунајтедом. Полако…

Што већ казасте, далеко је фебруар?

- Јесте… Мада, боље да смо извукли Лацио! Снаге бисмо одмерили с евентуално јачом екипом од наше и, што је рекао Гордан: леп град, укусни шпагети ха, ха…

Тад бисте отежали пролаз међ` 16 најбољих клубова?

- Зашто?! Нас нико није видео ни довде, а да је одлучивала гол-разлика уместо међусобног скора с Ницом били бисмо први у групи. Нема везе, само… много је ружно што многи кукају због другог места, иако смо остварили циљ искључиво од нас постављен. Да не дужим, има дана до утакмица са Шерифом и, разумљиво, најбољем се надам.