Звиждуци Драгослава Љуце

Пише: Предраг Миљуш

У недељу 6. новембра 2022. у болници у Батајници угасио се живот Драгослава Љуце који ће остати упамћен као један од најбољих српских судија свих времена.

Није делио правду на великим такмичењима, иако је статус међународног ФИБА арбитра стекао још 1989, али је био судија на вечитом дербију наше кошарке чак 41 пут. Углавном у деведесетим годинама прошлог века, упамћеним и као време опасног живљења и санкција према Југославији. У то доба Љуци су повераване најтеже утакмице, обично између Црвене звезде и Партизана, а оне никада нису лаке, чак ни када не доносе ништа осим престижа.

Драгослав Љуца је рођен у Београду 25. октобра 1958, играо је кошарку у јуниорима и сениорима БАСК-а, судијски испит положио је са 18 година, 1978. Видело се да има дара за пиштаљку, брзо је напредовао и већ у сезони 1984-1985 био је на листи судија најквалитетније лиге Старог континента, лиге СФРЈ.

По образовању је био дипломирани економиста, али је суђење било његов живот. Судио је до 2006, потом је био председник судијске организације Београда, затим и Србије. Обављао је функцију контролора суђења у Кошаркашкој лиги Србије готово до последњег дана. Живео је боемски...

Природом посла често смо се сретали. Волео је друштво, причу, био је козер... Остаће ми у најживљем сећању један од наших најранијих сусрета, у Сарајеву у Скендерији Љуца је судио меч између Босне и Шибенке, а ја сам био на служби у ЈНА. На клупи Шибенке је седео будући селектор СФРЈ Душан Ивковић, са природним ауторитетом. Љуца му је приликом протеста досудио техничку грешку, а када је Дуда изнервиран ушао у терен да затражи објашњење био је искључен. Била је то храбра одлука младог судије, после меча изразио сам поштовање и упитао Љуцу шта му је Дуда рекао. Љуцин одговор је био:

- И ја сам растао на београдској калдрми...