Много је младих играча који су рођени и расли у иностранству, а који су српских корена. Неки од њих и синови некадашњих репрезентативаца… Имају право да играју за више репрезентација. Неки су се већ определили, неки нису…
О свему томе причао је Драган Тарлаћ.
- Све треба посматрати из различитих углова. Неки су се већ оределили, као Тристан Вукчевић. Али неопходно је сачекати до његове 21. године да би он могао да игра за репрезентацију јер су таква правила ФИБА. Када играч пре своје 18. године напусти земљу у којој је рођен и стекао прво “кошаркашко” држављанство, оде у, рецимо, Реал или Барселону, он се обавезао да ће играти за репрезентацију те земље. Што је у случају Тристана Вукчевића – Грчка. Он није желео да игра за селекцију Грчке, стрпљиво чека до 21.
Марио Накић – иначе син Ива Накића, члана Партизанове „истанбулске” генерације, је у доста компликованијој ситуацији…
- Не бих да износим било шта пре него што се породица или он не изјасне о томе. Било би непристојно и неприкладо да износимо нешто. Свакако да је један од играча које ми пратимо.
Тарлаћ је упитан и о Андреју Стојаковићу – сину Предрага Стојаковића, иначе његовог врло блиског пријатеља. Кажу да је Андреј наследио шутерски таленат оца.
- О томе причамо од како се Андреј родио. Наше пријатељство не мења ништа у односу на одлуку која треба да дође прво од детета. Као што је дошло од Тристана. То ће се показати и у случају Андреја. Максимум је урађен. Да ли ми сада можемо да кажемо да ће Пеђа да буде тај који ће да пресече? Не! То треба да дође од детета, а родитељ је ту да га подржи у тој одлуци – рекао је Тарлаћ.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.