Легенда о босоногим Индијцима

Копачке су важан део приче о више утакмица на светским шампионатима. Капитен Немачке Лотар Матеус није шутирао једанаестерац за победу у финалу СП 1990. против Аргентине јер се није осећао удобно у новим копачкама.

Најзанимљивија је легенда о изостанку Индије са СП 1950. 

На Првенству света у Бразилу учествовало је 13 репрезентација. Међу онима који су се квалификовали, Аустрија и Белгија су одлазак у Јужно Америку отказали због великих трошкова.

Изостанак Индије је објашњен неслагањем са забраном ФИФА да њени репрезентативци носе копачке.

Индијци су учествовали на ОИ 1948. у Лондону. Играли су само једну утакмицу. У осмини финала је изгубила од Француске (1:2). Играли су боси или у чарапама. И поред тога, изгубили су голом примљеним у 89. минуту.

- Ми играмо ногама, а ви копачкама – записана је изјава капитена Талимерен Аоа као одговор на коментар утакмице са Француском.

Био је то другачији свет. После ужаса и разарања током Другог светског рата важно је било обновити живот. Преовладавала је немаштина, а супротстављала јој се воља за стварањем новог света. 

Чешће је побеђивала немаштина. Индија се на Првенство света 1950. пласирала без квалификација. Филипини, Индонезија и Бурма су се повукле из такмичења и оставиле Индији карту за Бразил.

У Бразил није отпутовала. Разлог нису копачке, односно забрана да Индијци играју боси. ФИФА тако нешто никада није одредила. Индија је, заправо, одустала од учешћа на Мондијалу.

Спорт илустрејтид у издању за Индију у јулу 2011. је објавио да је одлуку о пропуштању СП1954. донео Фудбалски савез Индије. Као разлог наведени су „несугласице око избора тима и недовољно тренинга“. Позадина је било задовољство добрим представљањем на ОИ 1948. и жеља да се све амбиције преусмере на ОИ 1952.

Другачија прича је послата Бразилу. Индијци су навели да не могу да приуште дуго путовање до Јужне Америке.

У Бразилу су желели Индију на турниру и понудили су да плате трошкове пута и боравка на Мондијалу. Одговор није стигао и турнир је одржан без Индије.

- У то време нисмо знали ништа о размени писама са Бразилом. Да смо знали да је новац разлог сами бисмо финансирали пут – рекао је Саилен Мана, капитен тадашње репрезентације Индије.

Слично је наведено и у књизи „Од шеснаестерца до шаеснаестерца“ објављеној ове године поводом 75 година репрезентације Индије.

- Новац је представљао проблем, али су у помоћ прискочила три државна предузећа. Организован је и тренинг камп у Колкати. Фудбалски савез је био неодлучан. У то време олимпијски турнири су већи престиж од светског првенства – пише у књизи аутора Ђајдепа Баруса и Сајана Мухерђија.

Индија је одустала од одласка у Бразил. Почела је припреме за учешће на ОИ 1952. у Хелсинкију са жељом да направи бољи резултат него четири године раније. Снови су распршени поразом у осмини финала од Југославије резултатом 1:10.

Да копачке нису биле разлог одустајања од СП 1950. потврђено је још једним податком из књиге „Од шеснаестерца до шеснаестерца“. Од једанаест играча који су играли против Француске, најмање осморица су у торби имали копчаке.