ПИШЕ: ЗОРАН СТОЈАДИНОВИЋ
Већег Србија није имала, тешко да ће у скорије време и имати... Драган Стојковић – Пикси! Пета Звездина звезда! Прва југословенска! Највећа српска!. Фудбалер и капитен од угледа. Селектор од ауторитета. Човек од интегритета. Достојанствен и док губи, присебан кад побеђује. Емотиван. Поносан. Достојан епитета првог човека српског фудбала. У сваком погледу!
Присећајући се еуфоричних припрема за Мондијале 2006, 2010. и 2018, а имајући на уму све што се око репрезентације дешавало и кад се звала Југославија, с разлогом можемо да констатујемо да први пут у последњих, бар, пет деценија селектору нико ништа не може да замери на избору репрезентативаца. Баш нико! А наши фудбалски функционери и не само они, имају обичај да се у све мешају.
- Ока ноћас нисам склопио... Тешко ми је, срце ми се кида... Овај зове: стави ову двојицу страшан су тандем из младе репрезентације, ови мисле пошто су највећи да морам да ставим њихову тројицу... Е, баш нећу! Немам места за Ћирковића, а знам да ми је потребан! Жена ме пита, да ли сам луд, као да ја не знам да је Дуле бољи бар од петорице?! Убићу се. Немој, молим те, ниша да пишеш...
Тако је Илија Петковић говорио у лето 2006. Све што се касније дешавало могло је и да се очекује... На жалост и други су имали сличне проблеме, Слободан Сантрач пре њега... Радомиру Антићу нико са стране није могао а ни покушавао да суфлира, али, најстарији играчи условљавали су своје играње неиграњем Суботића у којег нису имали поверење. Послушао их је и изгубили смо од Гане!
И дан данас приповеда се о Миљанићевом фијаску у Шпанији 1982, многи верују, јер на Мондијал није водио Марка Млинарића – тада убедљиво најбољег фудбалера Југославије.
Драган Стојковић је харизмом и ауторитетом направио око себе и репрезентације вакум који до сада нико није успео да пробије. Његове речи објашњавају тајну досадашњег успеха и подлогу за трасирање наредних. „Не морате ништа, а можете много“! То је суштина којом „купује“ фудбалере – наизглед једноставна формула за мотивисање играча и јасна порука навијачима спремних за вређање после неуспеха. Главу би му „одрубили“ да није победио Португалију и директно се пласирао на Светско првенство – све под плаштом „најскупље плаћеног селектора у историји нашег фудбала“...
Зато репрезентативци верују Мистеру.
Неки људи једноставно су рођени да буду лидери, генетским кодом предодређени да постану победници...
Зато фудбалска Србија верује Пиксију.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.