СЛИКЕ СРБИЈЕ: Осим верних навијача Орлове бодрила позната и кошаркашка лица

Хусеин Бешок јесте био врло добар играч, исто као и Омер Онан, али чињеница да су у једном тренутку били највећа кошаркашка имена усред Пионира, мало је болела српске навијаче који су ”мерили” кошаркашко умеће и каријере.

Али, то је морало да се промени у неком тренутку, иако је – када су се у Београду појавили Никола Јокић и Јанис Адетокунбо - малтене сви велики мајстори и умови игре под обручима увелико били на својим местима.

Добро, Предраг Даниловић је моментално пребацио тас на страну домаћина, али није требало ни да се поставља питање.

У друштву Млађана Шилобада председник Савеза је дуго био у разговору, а потом је сео поред терена. Неколико места удаљен од Жарка Зечевића, још једне кошаркашке, али још више функционерске легенде црно-белог дела Србије.

Онда је, са једне стране, дошетао Душко Вујошевић, а са друге се тихо појавио Жељко Обрадовић... Не довољно тихо да га Мелих Махмутолу, дугогодишњи капитен Турске и Фенербахчеа, не примети. Пришао је некадашњем учитељу и дуго смејао неким интерним шалама.

У првом реду били су и Блаж Стојановић, Марко Ивановић, од млађе гарде Тристан Вукчевић...

Били су и бивши репрезентативци Миленко Тепић, Вуле Авдаловић, Миле Илић, Александар Смиљанић, као и ас Партизана Џејмс Нанели.

Онда су ушетали и Зоран Гајић, министар спорта и омладине, односно Марко Кешељ, некадашњи српски репрезентативац, сада државни секретар у министарству спорта.

Махмутолу је стајао дуго и са Марком Гудурићем на центру терена, причао са саиграчем из Фенера од којег се, додуше, не тако давно растао, а и видеће се већ данас у Истанбулу.

Ипак, оно што је најважније, јесте да је дворана Александар Николић била фантастично испуњена. Било је слободних столица на одређеним местима, али је било и више власника на једном месту широм дворане. Србија је имала сјајну подршку.

Можда то Орлови нису у потпуности осетили када је капитен Владимир Лучић, 26 минута пре почетка утакмице повео екипу из свлачионице, али када је утакмица почела, није било дилеме да су знали да имају ветар у леђа.

А знао је и Ергин Атаман, селектор Турске, да све што ради мора да изазове реакције какве је изазвало када је излазио из тунела.

Оно што није знао, а нисмо ни ми, да у Србији постоје они који ће да звижде химни противника. И то нису били један, двојица... Није их, хвала богу, било ни много. Али, да се чула срамота, чула се.

Срећом, ту су кошаркаши. Спортисти. Нека они буду најлепша слика Србије. Зато сви воле да их гледају

Velika bitka i neizvesna utakmica u Pioniru. Srbija - Turska 75:76 39. min @FIBAWC @KSSrbije #SPkvalifikacije pic.twitter.com/YLEoO9Nho1

— Sportski žurnal (@Sportski_Zurnal) November 14, 2022